MMF prognozira 3% privrednog rasta, snažniji zamah zavisi od novih investicija
Tokom prošle godine Srbija je zabeležila usporavanje privrednog rasta – BDP je porastao svega 2%, znatno ispod ranijih projekcija, a sličan trend zahvatio je i zemlje Centralne i Istočne Evrope, zaključeno je na makroekonomskom panelu koji je organizovan uz podršku Vlade Kraljevine Švedske. Događaj je organizovan u prostorijama KPMG, člana predsedništva Saveza za fer konkurenciju NALED-a.
– U Srbiji su se šanse za uspeh malo smanjile, predviđamo 3% rasta za ovu godinu što je niže od stvarnog rasta 2024. Ipak, srpska ekonomija je i dalje otporna. Važno je da se ulaže u ljudski kapital i da se poboljša poslovno okruženje. Da bi zadržala rast Srbija mora da dovede kompleksne i tehnološke investicije, što izostaje. Među prioritetima mi vidimo privredno pravo i transparentno i pravično sprovođenje ugovora. Takođe, potrebno je digitalizovati privredne sudove, što bi dovelo do veće efikasnosti, i modernizovati Zakon o radu i propise o radu, kao i unaprediti regulativu u vezi sa privremenim i povremenim poslovima – istakao je Lev Ratnovski, predstavnik MMF-a u Srbiji.
On je naveo da je, prema indeksu spremnosti za korišćenje veštačke inteligencije, Srbija rangirana kao prva zemlja na Zapadnom Balkanu, ali da i dalje postoji značajan prostor za unapređenje, naročito u domenu obrazovanja.
Na panelu je istaknuto da EU ostaje najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, na koji se plasira dve trećine izvoza. Kada je u pitanju trgovina sa svetom, tokom 2025. ukupan izvoz porastao je 8,4%, dok je uvoz rastao 7,2%, uz spoljnotrgovinski deficit od 8,8 milijardi evra.
– Kao kontinentalna zemlja, Srbija doslovno živi od protočnosti svojih granica – svaki sat zadržavanja kamiona znači veće troškove i manju konkurentnost naših izvoznika. Dok je Evropska unija naše ključno tržište, nove mere poput sistema EES, evidentiranja ulazaka i izlazaka iz EU, i dodatnih regulatornih zahteva stavljaju pred privredu ozbiljan test izdržljivosti. Zato je presudno da obezbedimo brze i predvidive procedure, ali i snažnu institucionalnu podršku kompanijama, kako bi Srbija iz ovog talasa promena izašla konkurentnija, otpornija i spremna za dugoročnu igru na evropskom tržištu – naveo je Aleksandar Simić, menadžer za regulatornu reformu NALED-a.
Posebna pažnja posvećena je padu priliva stranih direktnih investicija, koje su tokom 2025. godine iznosile 3,8% BDP-a, odnosno oko 2,5 milijarde evra – približno upola manje nego prethodne godine. Govoreći o fiskalnim kretanjima, rečeno je da javni dug ostaje ispod 50% BDP-a, ali da se u 2026. očekuje blagi rast deficita na oko 3% BDP-a, prvenstveno zbog visokih javnih investicija.
– Važno je da u Srbiji već godinama imamo poprilično objektivne prognoze. Inflacija je možda najveća nepoznanica nakon ukidanje uredbe o maržama. Vreme je da preispitamo model rasta, jer imamo poprilično nestabilnu situaciju u svetu trenutno. Monetarnu politiku takođe treba preispitati jer jačanje nacionalne valute nije racionalno – objasnio je Vladimir Vučković, predavač na Mokrogorskoj poslovnoj školi.
– Ekonomski se nalazimo u interesantnom trenutku - digitalizacija se nije završila, a veštačka inteligencija i agenda održivosti pokrenule su „novu industrijsku revoluciju“. Prilagođavanje će biti neminovno kako za kompanije tako i za sve ostale relevantne institucije i banke. Vidim temu održivosti kao preduslov konkurentnosti u svetu ka kome idemo. Potrebno je strukturisati aktivnosti kroz donošenje usmeravajuće regulative. U tom kontekstu, očekuju se izmene Zakona o računovodstvu i preuzimanja regulative koja na nivou EU obavezuje kompanije da izveštavaju o održivosti, što se očekuje da bude preneto i u domaći pravni sistem – rekao je Uroš Milosavljević, partner KPMG-a.
