Potrebno rešiti pravni status više od 50.000 državnih nepokretnosti

Više od 50.000 nepokretnosti koje su u vlasništvu države i dalje imaju nerešen pravni status, a njihovo evidentiranje u skladu sa Zakonom o javnoj imovini omogućilo bi značajne budžetske prihode kroz prodaju, zakup i naplatu poreza na imovinu, kao i pokretanje novih investicionih projekata širom zemlje, pokazuje nova analiza NALED-a o upisu javne svojine u katastar nepokretnosti. 

Najveći problem predstavlja oko 16.000 objekata koji su i dalje upisani kao društvena svojina, iako taj oblik vlasništva više ne postoji prema važećem Zakonu. Pored toga, za još oko 30.000 nepokretnosti, od kojih su 60% poslovni prostori, potrebno je izvršiti dodatnu proveru svih evidentiranih posebnih delova u pogledu ispunjenosti uslova za upis javne svojine u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, imajući u vidu da su rokovi za uvođenje nepokretnosti u režim javne svojine koje koriste ili kojima upravljaju lokalne samouprave, javna preduzeća ili drugi organi, istekli još 2021. godine. 

Zaključak Analize je da bi prvi korak bio da se upisi imovine u vlasništvu države pravno usklade sa kategorijama koje su prepoznate Zakonom o javnoj svojini, nakon čega je potrebno napraviti popis svih nepokretnosti i odlučiti šta će se prodavati, šta izdavati, a šta ostaje u vlasništvu države.  

– Nastavljamo sa radom koji smo, uz podršku Vlade Švedske, započeli 2023. kroz projekat „Efikasnije javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“. Tada smo pripremili predlog sveobuhvatne reforme upravljanja i raspolaganja nepokretnostima uključujući i one koje su u javnoj svojini, a preporuke iz te studije dale su i prve rezultate. Među njima su ukidanje konverzije, koje je otvorilo prostor za investicije vredne stotine miliona evra, kao i omogućavanje upisa prava svojine na nepokretnostima izgrađenim bez odgovarajuće dozvole, za koji je podneto oko 2,5 miliona prijava – rekao je direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije NALED-a Dušan Vasiljević na zajedničkoj sednici Saveza za imovinu i investicije i Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem. 

Navodi se i da je državno zemljište jedan od najznačajnijih razvojnih resursa. U državnoj svojini sa upisanim korisnicima evidentirano je oko 1,95 miliona katastarskih parcela površine preko 15,6 milijardi kvadratnih metara, a struktura zemljišta razlikuje po regionima - u Beogradu dominira građevinsko, u Vojvodini poljoprivredno, dok u Južnoj i Istočnoj Srbiji, kao i u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, preovlađuje šumsko.  

Posebno se izdvaja fond od preko 5.000 parcela građevinskog zemljišta u susvojini, ukupne površine oko 51,5 miliona kvadratnih metara, koji predstavlja prioritet za aktivno upravljanje i privlačenje investicija. 

NALED je u svojim preporukama predložio i tzv. konvalidaciju kao deo specijalnog mehanizma za usklađivanje podataka iz katastra nepokretnosti i faktičkog stanja. Poslednjim izmenama Zakona o državnom premeru i katastru uvedena je takozvana ciljana konvalidacija za određeni broj slučajeva u kojima građani mogu da ostvare upis prava svojine na nepokretnostima u situacijama u kojima to do sada nije bilo moguće u skladu sa važećim propisima.  

– Ciljana konvalidacija predstavlja olakšan upis u katastar korišćenjem starih isprava čiji su formalni nedostaci do sada sprečavali upis na legalnim nepokretnostima. Građani i privreda mogu da podnesu dokumentaciju za upis putem portala konvalidacija.rgz.gov.rs bez dodatnih troškova. Tek kada dobiju obaveštenje da je upis po dostavljenim ispravama moguć, može se pokrenuti postupak za upis prava u katastru. Do sada je podneto oko 4.400 prijava, a očekujemo da će broj nastaviti da raste, jer ne postoji vremensko ograničenje za podnošenje zahteva – izjavio je Miloš Bjelanović, pomoćnik direktora Republičkog geodetskog zavoda u Sektoru za pravne poslove. 

Na sednici je prisutne pozdravio i predsednik NALED-ovog Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem, gradonačelnik Šapca Aleksandar Pajić. 

– BFC Klub je i tokom 2025. ostao snažna platforma za dijalog i pokretač sistemskih unapređenja u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja.  Pokazali smo da je zajedničkim radom moguće sistemsko rešenje problema, poput pokretanja inicijative za faktičku eksproprijaciju u cilju smanjenja finansijskih rizika i jače pravne sigurnosti lokalnih samouprava. Paralelno smo radili na digitalizaciji, jačanju kapaciteta za energetsku tranziciju i unapređenju regulatornog okvira – izjavio je Pajić. 

Preporuke NALED-a odnose se i na pravičnije oporezivanje imovine, optimizovanje postupka komasacije poljoprivrednog zemljišta i racionalnije sprovođenje eksproprijacije. Sve ove preporuke tiču se nepokretnosti čija se ukupna vrednost meri stotinama miliona ili milijardama evra, zbog čega je razvojni potencijal rešavanja njihovog pravnog statusa ogroman.  

Na sednici su predstavljeni i rezultati rada Saveza za imovinu i investicije u prethodnoj godini o kojima je govorio predsednik ovog radnog tela, Marko Jović. 

- Godina 2025. bila je godina intenzivnog rada, konkretnih reformskih pomaka i snažne posvećenosti unapređenju poslovnog okruženja u oblasti imovine, investicija i pravne sigurnosti. Nekoliko inicijativa koje je Savez za imovinu i investicije pokrenuo i zagovarao, u prethodnoj godini su u potpunosti realizovane. Ovi rezultati nisu cilj sami po sebi, već su deo šire vizije stvaranja stabilnog, predvidivog i održivog sistema upravljanja imovinom i investicijama u Republici Srbiji – rekao je Jović.