Proces donošenja zakona na pola puta do dobrog
Tokom druge godine pandemije korona virusa, Vlada Srbije zajedno sa resornim ministarstvima ostvarila je polovičan rezultat kada je reč o kvalitetu procesa donošenja i sprovođenja propisa važnih za privredu, pokazuju podaci Regulatornog indeksa Srbije za 2021. Sa 47 od mogućih 100 poena, to je gotovo identičan učinak u odnosu na godinu pre, a pomak nije vidljiv ni u odnosu na izveštaj od pre pet godina.
U 2021. donet je ukupno 191 zakon od čega je 74 imalo direktan ili indirektan uticaj na privredu. Da bi se znalo kako će konkretno uticati na poslovanje, bilo je potrebno da ti propisi sadrže analizu efekata što je ispunjeno kod 72% zakona, ali je manje od polovine imalo potpunu analizu. Isto tako, tek 15% propisa imalo je adekvatnu kalkulaciju troškova primene i to je veliki korak unazad u odnosu na 2020.
- S druge strane, veliki pomak je ostvaren u segmentu uključenosti zainteresovane javnosti u pripremi propisa. Javne rasprave bile su zastupljene u 95% slučajeva, za razliku od 2020. kada su organizovane za tek nešto više od polovine nacrta zakona. To nam pokazuje da se vraćamo u normalne tokove u odnosu na prvu pandemijsku godinu kada su se radile samo manje izmene zakona. I ono što je posebno dobro, po hitnom postupku doneta su samo četiri dok je prethodnih godina to bila dominantna praksa – kaže Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.
Prema njenim rečima, unapređenja su vidljiva i kod predvidivosti primene propisa. Vlada je u svom planu za 2021. imala donošenje 397 zakona od čega je usvojeno 86. Iako je reč o tek petini ostvarenog cilja, to je opet bolje nego u 2020. kada je usvojeno tek 11% planiranih zakona. S druge strane, to znači i da je još 105 usvojeno mimo plana što ukazuje da ministarstva ne uspevaju na pravi način da planiraju promene i time doprinose stvaranju nepredvidivog okruženja za privredu. Blago se pogoršala učestalost izmena i dopuna zakona tako da se zakoni u proseku menjaju jednom u dve godine.
- Segment koji je najlošije ocenjen je ažurnost sprovođenja zakona. Od 111 podzakonskih akata važnih za punu primenu zakona koji utiču na privredu, u prošloj godini doneta su samo tri. Tome treba dodati i podatak da je prosečno kašnjenje u donošenju akata dostiglo 990 dana odnosno više od 2,5 godine – dodaje Jovanović.
U odnosu na 2020. nešto niži, ali generalno zadovoljavajući, rezultat zabeležen je u pogledu komunikacije institucija sa građanima i privredom. U proseku ministarstva odgovaraju na više od polovine upita koje dobiju, a znatno su ažurniji kada dobiju zahtev za dobijanje informacije od javnog značaja – gotovo tri četvrtine ministarstava odgovorilo je na takve zahteve. Takođe, tri četvrtine ministarstava zadovoljava kriterijume kada je reč o preglednosti njihovih sajtova, da li su najvažniji sadržaji dovoljno vidljivi i da li su linkovi funkcionalni. Iako su propisi lako dostupni, kod većine ministarstava nisu dovoljno ažurni.
U Regulatornom indeksu istaknuto je i da se puno očekuje od novog Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji je donet prošle godine. Zakon propisuje da Poverenik daje mišljenja na nacrte zakona i predloge drugih propisa i dokumenata javnih politika ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja. Takođe, detaljnije je propisano koji su to organi državne vlasti, jedinice lokalne samouprave, ali i javna preduzeća dužna da odgovaraju na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja.
