Šta znamo o plavoj ekonomiji u Srbiji?

Iako je Srbija zemlja bez izlaza na more, ona učestvuje u evropskoj i regionalnoj plavoj ekonomiji kroz svoje unutrašnje plovne puteve (nacionalne i međunarodne), slatkovodne resurse i sektore povezane sa njima. Reke Dunav i Sava, zajedno sa hidroenergijom, ribarstvom i rečnim turizmom, predstavljaju primarne sektore Srbije ovoj rastućoj ekonomskoj oblasti. Naglasak EU na održivom razvoju, digitalnoj transformaciji i zaštiti životne sredine čini plavu ekonomiju relevantnim okvirom za zelenu tranziciju Srbije i regionalnu integraciju u okviru Jadransko-jonskog makroregiona.

Sektori plave ekonomije u Srbiji

Plava ekonomija u Srbiji igra stratešku ulogu u energetskoj bezbednosti, transportu, turizmu i proizvodnji hrane. Glavne grane i sektori su:
• Hidroenergetski kapacitet: Oko 41% električne energije u Srbiji proizvodi se iz hidroenergije, što je čini najvažnijim izvorom energije posle lignita. Modernizacija starijih postrojenja i proširenje na male hidroelektrane i reverzibilne hidrocentrale mogli bi dodatno da osnaže ulogu vodnih resursa u generisanju električne energije.
• Međunarodna plovidba: Teretni saobraćaj na Dunavu se udvostručio od 2019. godine, dostigavši preko 17 miliona tona godišnje. Ovaj rast potvrđuje značaj pozicije Srbije kao logističkog koridora između Centralne Evrope i Crnog mora.
• Turizam: Rečna krstarenja su u procvatu, sa 183.000 putnika sa kruzera zabeleženih u 2023. godini (35% više nego u 2022. godini) što odgovara nivou dostignutom pre pandemije. Rečni turizam povezan je sa ugostiteljstvom, kulturnim uslugama i privrede naselja duž Dunava.
• Potencijal ribarstva: Uprkos 150.000 hektara pogodnih za razvoj ribarstva, ono doprinosi BDP-u zanemarljivih 0,016%. Ovo ukazuje na veliki neiskorišćeni potencijal za održivu proizvodnju hrane i diverzifikaciju izvoza.
Ovi sektori, iako skromni po ukupnom učešću u BDP-u, imaju strateški značaj za energetsku sigurnost, povezanost i regionalnu saradnju Srbije sa zemljama iz neposrednog okruženja ali i Evropske unije u celini.
Nove tehnologije
Inovacije u plavoj ekonomiji Srbije prvenstveno pokreću univerziteti, istraživački instituti i pilot inicijative. Značajni inicijative uključuju:
• Recirkulacioni sistemi akvakulture (RAS): Napredni uzgoj ribe u zatvorenom krugu koji smanjuje potrošnju vode i uticaj na životnu sredinu.
• HACCP protokoli u akvakulturi: Jačanje bezbednosti hrane i mogućnosti praćenja za domaća i izvozna tržišta.
• GIS i LIDAR tehnologije: Primenjuju se za mapiranje rečnog korita, prostorno planiranje i praćenje životne sredine.
• Turistički brodovi na električni pogon: Već su uvedeni na osetljivim unutrašnjim vodama, eliminišući emisije i šireći ekoturizam.
• Sistemi za navodnjavanje i upravljanje vodama zasnovani na veštačkoj inteligenciji (AQUA.I., Smart Watering): Povećanje efikasnosti u poljoprivredi i usklađivanje sa potrebama za prilagođavanjem klimatskim promenama.
• Platforme za unutrašnju plovidbu zasnovane na veštačkoj inteligenciji (MondoNav): Poboljšanje bezbednosti, logistike i efikasnosti na plovnim putevima u Srbiji.
• Tehnologije otpornosti na poplave (projekat ARTIFACT): Korišćenje veštačke inteligencije i rešenja zasnovanih na prirodi za predviđanje poplava u gradovima i pripremljenost za katastrofe.

Ove inovacije signaliziraju sposobnost Srbije da iskoristi nove tehnologije za modernizaciju tradicionalnih sektora, poboljšanje održivosti i usklađivanje sa evropskim razvojem inovacija.

Izazovi i prilike

Uprkos napretku, i dalje postoje brojni strukturni izazovi:

• Institucionalni nedostaci: Slaba koordinacija, odsustvo nacionalnih strategija za plavu ekonomiju i fragmentirano upravljanje otežavaju razvoj.
• Finansijska ograničenja: Ograničen pristup lokalnom i međunarodnom finansiranju onemogućava da se pilot-projekti razviju u rešenja valorizovana na tržištu.
• Nedostatak kadrova: Emigracija i zastareli programi stručnog obrazovanja smanjuju dostupnost kvalifikovanih radnika u ribarstvu, navigaciji i brodogradnji.
• Ekološki pritisci: Zagađenje, degradacija staništa i klimatske promene (suše, poplave) ugrožavaju dugoročnu održivost.
Istovremeno, postoje i značajne prilike u prekograničnoj saradnji (npr. upravljanje slivovima Dunava i Save), usklađivanju sa EU fondovima i uključivanju privatnog sektora u razvoj ribarstva, eko-turizam i pametne tehnologije.

Dalji pravac

Za Srbiju, plava ekonomija se ne odnosi na morske resurse, već na maksimizaciju vrednosti reka, jezera i slatkovodnih ekosistema. Ona je strateški važna za proizvodnju energije, transportnu povezanost i održivi turizam, a istovremeno poseduje veliki neiskorišćeni potencijal u ribarstvu i upravljanju vodama. Nove tehnologije, od veštačkom inteligencijom podržanog navodnjavanja do inovacija u eko-turizmu, pokazuju kako Srbija može da pređe na zeleniju i konkurentniju ekonomiju.
Da bi se ovaj potencijal otključao, Srbija mora da prevaziđe institucionalne i finansijske prepreke, ojača stručno obrazovanje i uključi prioritete plave ekonomije u nacionalne strategije. Time bi se ne samo osnažila ekonomska otpornost, već bi se i pozicionirala kao kredibilan partner u širem jadransko-jonskom okviru plave ekonomije.