Štapom ili šargarepom do bolje naplate poreza

NALED i Univerzitet u Beogradu pokrenuli su danas studentsko takmičenje „Poreska debata: Štap ili šargarepa“. Studenti će za osvajanje vrednih nagrada ukrstiti argumente da li su za odgovorniji odnos građana i privrede prema plaćanju poreza efikasnije podsticajne ili represivne mere i ponuditi svoja rešenja.

Debatno takmičenje je organizovano uz podršku kompanije KPMG i Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ u okviru zajedničkog projekta “Podrška Vladi Srbije u borbi protiv sive ekonomije 2018–2020”, sa ciljem jačanje svesti o važnosti plaćanja poreza i poreske kulture kod mladih, u skladu sa Nacionalnim programom za suzbijanje sive ekonomije.

- Smatram da su događaji poput ovog vrlo korisni za osvešćivanje javnosti, a naročito mladih ljudi, o značaju pravilne implementacije poreskih propisa i o efektima koje podsticajna poreska politika može da ima za razvoj našeg društva – rekla je Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu.

Igor Lončarević, potpredsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a i partner u kompaniji KPMG rekao je da je primena Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije znatno doprinela jačanju poreske odgovornosti u društvu, ali da još uvek ima dosta prostora za unapređenje, dodajući “da se taj posao nikada ne završava”.

- Iako Srbija naplati više od 1.000 milijardi dinara poreza, to je tek 20% BDP-a, dok je u zemljama sa snažnom poreskom kulturom, taj udeo mnogo veći. Istraživanja NALED-a pokazuju visoku svest građana i privrede o značaju poreza i gde bi taj novac trebalo uložiti, ali ne prepoznaju da mogu da pomognu boljoj naplati. Više od tri četvrtine građana ne opravdava sivu ekonomiju, međutim tek svaki peti uvek traži fiskalni račun. Samo trećina privrednika bi prijavila nelojalnu konkurenciju, a bolju naplatu poreza vide isključivo kao odgovornost države – rekao je Lončarević.

Nadovezujući se na moralnu odgovornost prijavljivanja sive ekonomije, bivši ministar finansija i predsednik Naučnog veća u NALED-u Dušan Vujović smatra da će, dok ne bude pravne države i dok postoji sumnja da se novac poreskih obveznika ne troši uvek na pravi način, neplaćanje poreza građani uvek pravdati sumnjom u poslove države.

- Posao Poreske uprave je da nađe pravi način da saopšti ljudima da država zna sve o njihovim prihodima. Pretnja je važnija od same kazne. Za male firme u Srbiji je mnogo veći trošak što mu dođe inspektor koji misli da će opravdati svoju poziciju time što će sedeti sedam dana i gledati svaku sitnicu, nego što će doprineti nešto dohotku ili poboljšanju ponašanja poreskog obveznika. Na toj komunikaciji treba raditi. Država mora da bude racionalna u razrezu i naplati poreza, a ljudi moraju da znaju da nije tako lako pobeći poreskoj upravi – istakao je Vujović.

Poreski ekspert Birger Nerre koji rukovodi GIZ projektom „Jačanje vladavine prava i mehanizma u borbi protiv korupcije“ u Moldaviji, rekao je da je javno privatni dijalog najbolji put do održivih rešenja za unapređenje poreskog morala i discipline.

- Poresku kulturu oblikuju kako poreski obveznici tako i Poreska uprava i Ministarstvo finansija. Kulturne promene zahtevaju vreme. Na primer, u Švedskoj je, pre 20-30 godina, administracija bila veoma loša. Zatim su uveli veliki program rebrendiranja Poreske uprave, kako bi preusmerili pažnju na odnos sa građanima i pomogli im da poštuju svoje obaveze. Tamo su porezi jako visoki i 60% plate ide državi. Ali kada ljudi vide da država nešto dobro radi sa tim parama, to je put do boljeg sistema. Prema poslednjem GIZ-ovom istraživanju, broj nezadovoljnih korisnika usluga Poreske uprave u Srbiji smanjen je sa 31% na 13%. To znači da smo na dobrom putu, ali da bi se sistem poboljšao ljudi moraju da vide da se njihov novac troši na pravi način. - rekao je Nerre.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov sumnja da će činjenica kako se novac troši značajno uticati na dobrovoljno plaćanje poreza. Navodeći procedure koje treba menjati, ističe uvođenje pravičnih zakona, zatim efikasnog sistema kažnjavanja i na kraju adekvatne poreske administracije sa većim brojem zaposlenih i boljom strukturom plata.

Miroslav Đinović iz Poreske uprave rekao je da su u sektoru koji prati velike obveznike represivne mere usmerene samo prema pet visoko rizičnih kompanija, dok se ostalima, kroz savetodavne posete, pruža pomoć da na jednostavan način ispune svoju obavezu.

Da bi se razvila poreska kultura, profesorka Poreskog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Gordana Ilić Popov zaključila je da kod mladih ljudi mora postojati svest o pripadnosti državi. Međutim, treba postići poverenje kod obaveznika da je poreski sistem transparentan i da su zakoni jednaki za sve.

Studentska poreska debata

Zainteresovani studenti treće, četvrte ili pete godine osnovnih studija i postdiplomci mogu da se prijave u timovima od dva člana popunjavanjem onlajn formulara na stranici uzmiracun.rs/poreskadebata, gde su dostupna detaljna Pravila takmičenja. Svi timovi koji podnesu potpune prijave najkasnije do 23.novembra imaće zadatak da kroz kratak video odbrane argumentaciju za primenu stimulativnih odnosno represivnih mera kao mehanizma za jačanje poreske kulture. Dva najbolje plasirana tima sučeliće stavove uživo u finalnoj debati, a biće organizovano i glasanje publike za najbolji video putem Facebook platforme. Pobednički tim očekuje plaćena stručna praksa u KPMG-u/NALED-u, svi članovi timova finalista dobiće tablete, a najbolji tim po izboru publike dobiće gejmerske slušalice.

Štapom ili šargarepom do bolje naplate poreza
Štapom ili šargarepom do bolje naplate poreza
Štapom ili šargarepom do bolje naplate poreza
Štapom ili šargarepom do bolje naplate poreza
Štapom ili šargarepom do bolje naplate poreza
Štapom ili šargarepom do bolje naplate poreza
Štapom ili šargarepom do bolje naplate poreza
Štapom ili šargarepom do bolje naplate poreza

Povezani Sadržaji

Vesti

Neregistrovane firme ostale bez podrške države

10.04.2020

Program ekonomskih mera Vlade Srbije predstavlja veliku pomoć privredi da tokom vanrednog stanja održi poslovanje i sačuva zaposlene, ali...Pročitaj vest
Vesti

Prvo izvlačenje u nagradnoj igri “Uzmi račun i pobedi” 21. novembra

27.10.2020

Građani Srbije do sada su poslali 140.000 koverata za nagradnu igru “Uzmi...Pročitaj vest

Ova stranica koristi kolačiće kako bismo vam obezbedili najbolje korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da pretražujete stranicu, pristajete na korišćenje kolačića.

NASTAVITE SAZNAJTE VIŠE