Svaki treći Evropljanin koristi e-usluge, a gde je Srbija?
Potpunim priznavanjem i upotrebom elektronskog dokumenta, elektronskog pečata i potpisa, elektronske dostave i čuvanja dokumenata stvorili bi se uslovi za automatizaciju koja bi značajno povećala efikasnost države i privrede i smanjila operativne troškove, zaključak je učesnika okruglog stola „Primeri dobre prakse i budućnost elektronskog poslovanja u Srbiji“, koji je okupio predstavnike Kancelarije za IT i eUpravu, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikaija, Arhiva Srbije, eksperte i predstavnike privrede i NALED-a.
Prisutni su se složili da je digitalizacija javne uprave prioritet Vlade i da se aktivno radi na razvoju infrastrukture i servisa koji će to omogućiti.
U toku je izrada 12 podzakonskih akata Zakona o eUpravi, koji će smanjivanjem pravnih prepreka olakšati birokratiju i komunikaciju između državnih službi, a ove godine će privredni i javni sektor zajednički raditi na Strategiji razvoja eUprave od 2019. do 2022. sa akcionim planom. U procesu izrade je i prvog metaregistra koji će sadržati osnovne podatke o registrima i evidencijama u elektronskom obliku, rekao je Mihailo Jovanović, direktor Vladine Kancelarije za IT i eUpravu.
Boris Damjanović iz Saveza za e-upravu NALED-a smatra da će se zakonskim prepoznavanjem kvalifikovanih usluga od poverenja otvoriti mogućnost za širenje poslovanja IT kompanija i svih drugih koje svoje poslovanje zasnivaju na naprednim IT rešenjima.
Čuvanje odnosno arhiviranje dokumenata u elektronskom obliku, konverzija analognih u e-dokumenata, elektronska dostave dokumenata i upravljanje elektronskim sertifikatima, predstavljaju veliku šansu za razvoj privrede, ali su i izazov, pošto je potrebno prilagoditi postojeće poslovne sisteme modernizovanom načinu poslovanja - dodaje Damjanović.
Litvanski ekspert Justas Urbonas, koji je aktivno učestvovao u uvođenju elektronskog poslovanja na Baltiku, osvrnuo se na istraživanje po kojem u Evropi oko trećine građana koristi elektronske usluge, ali čak 75% korisnika smatra da digitalizacija ima pozitivan uticaj na ekonomiju. Dva od tri građanina kaže da oseća bolji kvalitet života, dok 64% smatra da je celo duštvo profitiralo zahvaljujući digitalizaciji*. Prema oceni Urbonasa kaskanje Srbije za digitalno razvijenim zemljama može da ima pozitivan efekat ukoliko bude učila na njihovim iskustvima i izbegavala greške koje su one pravile.
Srbija gradi temelje za digitalno društvo koje je u protekloj deceniji uvođeno kroz različite zasebne inicijative koje nisu imale zajedničku tačku i sveobuhvatan pogled na e-upravu i digitalno okruženje. Ipak, uspostavljena je saradnja u javnom i privatnom sektoru kroz uspešno delovanje nevladinih organizacija, kao što je NALED, što je napravilo veliki i pozitivan uticaj na implementaciju tehnoloških rešenja. Uspeh Srbije može biti značajan ako se fokusira na standarde koji su već pripremljeni od strane EU i ukoliko koristi iskustva zemalja članica za njihovo uvođenje i izbegne njihove greške - dodao je Justas Urbonas.
Okrugli sto je održan u okviru projekta “Ka administraciji bez suvišnih papira”, koji se sprovodi uz podršku Fonda za dobru upravu Vlade Velike Britanije. Projekat se bavi pružanjem podrške u izradi 12 podzakonskih akata Zakona o e-dokumentu, e-identifikaciji i uslugama od poverenja u e-poslovanju kojima se detaljnije uređuje elektronsko čuvanje dokumenata, šeme autentikacije, kvalifikovani elektronski potpis u klaudu i druge usluge od poverenja.
* Rezultati istraživanja koje je izvršio Eurobarometer u martu 2018. godine, o stavovima građana Evropske unije o digitalizaciji na uzorku od 27.901 građana EU