Tri četvrtine privrednika ocenjuje da se smanjio obim sive ekonomije
U ponedeljak, 25. marta 2019, u Medija centru u Beogradu održana je konferencija za medije, povodom predstavljanja godišnjeg istraživanja stavova privrede o sivoj ekonomiji. U saradnji sa agencijom Ipsos Strategic Marketing i uz podršku Nemačke razvojne saradnje, anketirana su 252 preduzeća u periodu od 18. decembra 2018. do 24. januara 2019.
Mišljenja privrednika o uslovima poslovanja u Srbiji su podeljena. Nešto više od polovine (54%) smatra da su loši, ali skoro trećina ocenjuje da su poboljšani u poslednjih godinu dana, posebno u domenu suzbijanja nelojalne konkurencije i čak 78% navodi da je došlo do smanjenja obima sive zone, pokazuju rezultati ispitivanja.
- Smanjenje poreskog opterećenja rada i podsticajne mere za legalno poslovanje nasuprot represivnim ostaju jedan od prioriteta privrede i NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju. Očekujemo da se ovo reflektuje u novom Nacionalnom programu i akcionom planu za suzbijanje sive ekonomije koji Vlada Srbije treba da usvoji do kraja marta– izjavio je Igor Lončarević, potpredsednik Saveza i rukovodilac Odeljenja za poreske i pravne poslove u kompaniji KPMG.
Vlasnici i direktori firmi još snažnije ističu visoki porez i doprinose na zarade kao glavni uzrok poslovanja mimo propisa - 79% naspram 62% pre godinu dana. Iako je tek 5% spremno da prizna da ima poteškoće s plaćanjem poreza i doprinosa za zaposlene, procenjuju da se u njihovoj delatnosti za čak četvrtinu zaposlenih delimično ili u potpunosti ne uplaćuju ove obaveze.
- Jedna od najvažnijih podsticajnih mera koju smo realizovali zajedno s NALED-om, jeste uvođenje poreskog oslobođenja za početnike u poslovanju i tu meru je u prva tri meseca iskoristilo 470 preduzetnika iz 31 opštine. Organizovali smo info dane za promociju mere u šest gradova, pripremili informativne materijale i pokrenuli veb sajt koji je imao već 30.000 poseta – rekao je David Lahl, vođa projekta Nemačke razvojne saradnje „Reforma javnih finansija – finansiranje Agende 2030“, koji sprovodi GIZ. Rezultati istraživanja pokazali su da čak 71% privrednika zna za ovu meru, a 87% smatra da će podstaći pojedine ili većinu firmi da se registruju i izađu iz sive zone.
Privrednici ističu da su građevinarstvo, trgovina, ugostiteljstvo i advokatura sektori u kojima je siva ekonomija najzastupljenija. U odnosu na prethodna istraživanja primetan je značajan rast poverenja u inspekcije. Skoro dve trećine privrednika ocenuje da je novi Zakon o inspekcijom nadzoru poboljšao otkrivanje i sankcionisanje neregistrovanih firmi, a u odnosu na 2015. udvostručen je procenat (17% naspram 9%) onih koji veruju da će firma koja posluje u sivoj zoni biti otkrivena, kažnjena i da će kazna biti naplaćena.
S druge strane, privreda i dalje ne prepoznaje svoju ulogu u suzbijanju sive ekonomije. Tek 32% privrednika bi prijavio nelojalnu konkurenciju jer smatraju da je otkrivanje neregistrovanih firmi posao države ili ne veruju da bi prijavljivanje imalo efekta. Postojanje neregistrovanih firmi objašnjavaju manjkom kapaciteta države da se izbori s tim problemom, političkom zaštitom ili korupcijom.
