Izjednačiti cene komunalnih usluga za građane i privredu

Lokalne samouprave dužne su da građanima i privredi obezbede kvalitetne komunalne usluge. Međutim, tek u poslednjih šest godina su samostalne u određivanju cena i uticanju na kvalitet. Zbog različitih mehanizama nadzora koje je primenjivao republički nivo prethodne dve decenije i vođenja socijalne politike preko cena, lokalne samouprave su se našle u problemu da obezbede sredstva za rad komunalnih preduzeća i ulaganje u infrastrukturu.

Umesto dugoročnije i predvidlјivije cenovne politike, pribeglo se mehanizmu u kojem se nedostajuća sredstva ubiraju većim optrećenjem ekonomski snažnijih – privrede. Tako su u većini lokalnih samouprava cene komunalnih usluga za privrednike najčešće 2-3 puta više u odnosu na građane.

To je ne samo nepravedno, jer lokalni pekar i njegova mušterija troše istu vodu ili odlažu smeće u isti kontejner, već nas dovodi u situaciju da radimo na ivici Zakona o komunalnim delatnostima koji propisuje da se ne sme praviti razlika između različitih kategorija potrošača osim ako se to ne zasniva na različitim troškovima obezbeđivanja usluge.

Preporuka NALED-ove Sive knjige, mene i moje kolege gradonačelnike i predsednike opština poziva da izjednačimo cene komunalnih usluga i ispravimo nedostatke cenovne politike.

Predvidlјivost troškova poslovanja i pouzdane komunalne usluge jesu međunarodni standardi dobrog poslovnog okruženja. Ukoliko to obezbedimo lokalnoj privredi i investitorima, umesto opterećenja koje ih gura ka sivoj zoni ili odvraća od ulaganja, možemo da podstaknemo razvoj i otvaranje novih radnih mesta što bi nam kroz nove poreske prihode moglo nadomestiti manjak usled izjednačavanja cena.

Mogućnost većih ulaganja u unapređenje kvaliteta može posledično da dovede do smanjivanja troškova (gubitaka u vodovodnoj i toplovodnoj mreži ili goriva za transport smeća). Prilika je i da kvalitetnom cenovnom politikom utičemo na odgovorno ponašanje i smanjenje neracionalnog rasipanja resursa kao što je voda, a što je posledica niske cene, koja je među najnižim u regionu, a čak tri do četiri puta manja u odnosu na razvijene zemlјe EU.