Izveštaj o reformama - reforma katastra

Da bi zemlja privukla investicije, jedno od ključnih pitanja je transparentnost u pogledu vlasništva i zakonitosti nekretnina.

Nakon kupovine zemljišta, za izgradnju fabrike potrebna vam je građevinska dozvola. Međutim, ne tako davno, Srbija je zbog ovoga bila jako loše pozicionirana. Bili smo uspešniji u izdavanju građevinskih dozvola samo od Eritreje i zemalja opustošenih ratom.

Zajedno sa ministarkom građevinarstva Zoranom Mihajlović, NALED je preuzeo inicijativu za izradu sveobuhvatne reforme. 

Razmotrili smo iskustvo drugih zemalja i pripremili novi zakon sa desetinama propisa, pravilnika i uputstava. NALED je takođe obezbedio snažnu donatorsku podršku USAID-a i GIZ-a za razvoj neophodnog softvera i obuku.

Broj procedura smanjen je za trećinu; broj dana za dobijanje odobrenja smanjen je za 60%, a finansijsko opterećenje smanjeno je na 6% prethodnih troškova.

Za samo pet godina Srbija je dostigla devetu poziciju u svetu po efikasnosti izdavanja građevinskih dozvola. Danas, srpske opštine svake godine rešavaju više od 100.000 zahteva za izgradnju.

Ovaj uspeh otvorio je vrata narednom koraku: reformi registracije imovine u katastru. Ni ovde nismo bili uspešni. Pre 10 godina zauzeli smo 115. mesto u svetu.

Isti recept, isti tim: ovog puta uz podršku Britanskog fonda za dobru upravu. 

Rešenje: e-šalter - jednošalterski sistem osmišljen da poveže institucije. Sada javnost više nema direktan kontakt sa katastrom, već svoje dokumente dostavlja elektronskim putem preko javnog beležnika.

Srbija se danas nalazi na 58. mestu u svetu po efikasnosti upisa u katastar. Vreme koje je potrebno smanjeno je za dve trećine, dok su troškovi prepolovljeni.

Sledeće pitanje koje želimo da rešimo je prostorno planiranje. Procedure planiranja trebalo bi da traju od 6 do 12 meseci, ali u praksi traju godinama zbog nedostatka koordinacije između različitih organa.

Rešenje je e-prostor, elektronski sistem za ubrzanje prostornog planiranja. Putem ove digitalne platforme, institucije će moći da rade istovremeno, umesto da čekaju jedna drugu. 

Rešavanje pravnih i vlasničkih pitanja nad zemljištem jedan je od strateških prioriteta NALED-a. Postoji hiljade hektara neiskorišćenog građevinskog zemljišta, zaglavljenog u sistemu. Zašto?

Paradoksalno, u Srbiji postoje dve vrste vlasništva: jedno je takozvano „pravo korišćenja“, koje ne daje pravo korišćenja zemljišta u građevinske svrhe čak i kada je to predviđeno lokalnim planom, a drugo je potpuno vlasništvo, koje to omogućava. I država traži veliku parafiskalnu naplatu da bi jedno pretvorila u drugo.

Mnogi vlasnici nisu u stanju ili nisu voljni da plate ovo, tako da zemljište ostaje neiskorišćeno. Rezultat za društvo su izgubljene investicije i izgubljena radna mesta. 

Za državu, rezultat je gubitak prihoda povezanih sa ovim. Želimo da svako ko ima „pravo korišćenja” zemljišta automatski stekne potpuno vlasništvo nad njim. Pretvaranje i registracija bi trebalo da budu besplatni. 

 Najzad, trebalo bi da rešimo problem spore registracije mnogih nelegalnih objekata. Legalizacija bi mogla da se ubrza digitalizacijom procedura, smanjenjem njihovog broja, postavljanjem rokova uz "princip ćutanja" koje označava pristanak i stvaranjem podsticaja smanjenjem taksa.

Tri godine besplatne registracije značajno bi ažurirale katastar.

Na taj način bismo stavili tačku na postojeće izazove.. E, to bi bio uspeh!