Model koji radi

Razvoj elektronskog sistema za izdavanje građevinskih dozvola, uvođenje eŠaltera za upis u katastar i uspostavljanje prijave sezonskih radnika u poljoprivredi putem portala i mobilne aplikacije su reforme koje smo videli od drugih. Otišli smo kod njih da naučimo kako su prevazišli probleme koje smo i mi imali i potom radili da iskoristimo to iskustvo i smislimo nešto bolje i naše. I to je metod koji radi, kombinacija znanja i inata.

Makedonija je 2014. bila 10. u svetu po efikasnosti izdavanja građevinskih dozvola, a Srbija 186. Na putu do dozvole bilo je potrebno proći 18 procedura koje su trajale 270 dana i to je bio rezultat kontinuiranih neuspelih reformi u ovoj oblasti, koje su počele još 2003. Napravljen je novi zakon 2009. godine, izmene 2011, 2012, 2013. ali bivalo je samo gore. Rezultat je bio kontinuirano stabilni pad u broju izdatih građevinskih dozvola, sve duže trajanje postupaka, sve veća korupcija, dok na kraju, 2015. godine, nismo došli do ubedljivo najlošijeg mesta koje je Srbija ikada imala u Doing Business izveštaju Svetske banke - 186. mesto od 189 ekonomija sveta.

NALED je tada, kroz projekat regionalne saradnje, koristeći metodologiju Business Friendly Certification, radio na uporednoj analizi lokalnog privrednog okruženja u lokalnim samoupravama u regionu i došli smo do fascinantnog primera opština i gradova u Makedoniji, koje su izdavale sve dozvole za gradnju za 74 dana, od Velesa do Skoplja.

Skratili su i pojednostavili postupke, napravili elektronski sistem za izdavanje dozvola i sve što smo videli inspirisalo nas je da napravimo našu reformu. A oni su bili spremni, voljni i otvoreni da nam pomažu, kako bismo učili od njih.

Posle pet godina Srbija je stigla na 11. mesto u svetu po efikasnosti izdavanja građevinskih dozvola, a Makedonija je dva mesta iza nas. Sve što je urađeno direktno je doprinelo povećanju broja građevinskih dozvola i povećanju transaparentnosti u ovoj oblasti.

Ako ne znaš kako, pitaj. To su nas učili kada smo bili mali.

Slično je bilo sa reformom katastra, gde smo pratili dobar metod primenjen sa građevinskim dozvolama: sagledati stanje u regionu - naći dobar primer (ponovo Makedonija) – optimizovati postupak – doneti  novi zakon – napraviti jednošalterski elektronski sistem – obučiti sve koji treba da sprovode zakon - pratiti sprovođenje zakona i kontinuirano izveštavati o tome koje su službe  najbolje i najefikasnije u sprovođenju zakona.

Novim Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova uveden je elektronski sistem za upis nepokretnosti preko javnih beležnika - eŠalter. Od 1. jula 2018. građani i privreda više nemaju direktan kontakt s Republičkim geodetskim zavodom i poreskim organima već sve oko upisa imovine poslove mogu da završe na jednom mestu - kod javnog beležnika, koji te poslove obavlja elektronskom komunikacijom sa ostalim organima preko eŠaltera. Za devet meseci nova procedura iskorišćena je za podnošenje čak 200.000 zahteva.

Treći primer je uspostavljanje sistema za angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi. Inicijativa za reformu u ovoj oblasti potekla je od privrede i opštine Sremska Mitrovica zbog velikih izazova koje su nametale procedure.

Kada vam treba 500 radnika da 10 dana bere jabuke ili kajsije i zavisite od vremenskih uslova, teško je da “ispoštujete” Zakon o radu, sa svakim od njih potpišete Ugovor, prijavite u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a ako sutra padne kiša, odjavite i raskinete ugovor ili naprosto sve platite bez obzira što nisu radili taj dan. Cilj ove procedure bio je da zaštiti radnike, a rezultat je bio potpuno suprotan – poslodavci ih nisu prijavljivali i nisu ostvarivali bilo kakva prava. Od skoro 80.000 sezonskih radnika, godišnje je prijavljivano tek 3.500.

Ponovili smo isti princip - učili na primerima iz regiona (Hrvatska i Mađarska) – napravili optimizovanu proceduru - uspostavili elektronski sistem za sezonske radnike bolji od komšija (u Hrvatskoj sistem se bazira na lepljenju dnevnih markica u radnu knjižicu) - i sada pratimo sprovođenje.

U prva tri meseca od kada je uspostavljen sistem za sezonce u Srbiji, prijavljeno je 4.200 radnika, a poljoprivredna sezona još nije ni počela.

U svim pomenutim slučajevima tri su začina bila ključna - iskustvo iz regiona, želja da prevaziđemo učitelje (kolege iz regiona)  i digitalizacija.

Elektronska rešenja doprinose konkurentnosti celog regiona jer informacione tehnologije omogućavaju brži ekonomski napredak, a svaka od ekonomija regiona ima ekspertizu i digitalna rešenja za elektronske servise za građane i privredu - eJavne nabavke, eInspektor, eSezonci, eAgrar i mnogi drugi – koje su spremne da podele sa drugima.