Zašto su obavezni arhitektonski konkursi ključni za kvalitet javnih investicija u Srbiji

Usvajanjem Nacionalne arhitektonske strategije 2023–2035 arhitektura je u Srbiji prepoznata kao delatnost od posebnog javnog interesa. Sa značajnim uticajem na kvalitet života građana, održivi razvoj prostora i očuvanje kulturnog identiteta zajednica, ovim strateškim dokumentom naglašena je potreba za unapređenjem kvaliteta građenog okruženja, naročito u segmentu javnih objekata i prostora koji se finansiraju budžetskim sredstvima. Ipak, u praksi i dalje ne postoji obaveza sprovođenja arhitektonskih konkursa za objekte koji se grade ili dograđuju javnim sredstvima. U važećem zakonodavnom i institucionalnom okviru, projektna dokumentacija se najčešće pribavlja kroz postupke javnih nabavki u kojima je najniža cena osnovni kriterijum, što dovodi do slabijeg kvaliteta rešenja i neefikasnog trošenja budžetskih sredstava.

Iskustva iz prakse pokazuju da ovakav pristup često rezultira skupljom realizacijom, nedovoljnim prostornim, funkcionalnim i ekološkim kvalitetima, kao i izostankom razvoja kulture građenja. Umesto planiranih ušteda, dolazi do povećanja troškova tokom realizacije i korišćenja objekata, produženja rokova i potrebe za naknadnim intervencijama na projektima. Arhitektonski konkursi omogućavaju transparentan izbor najboljih projektnih rešenja, racionalnije upravljanje javnim sredstvima i dugoročno kvalitetnije javne objekte. Oni podstiču kreativnost, konkurenciju i uključivanje većeg broja stručnjaka, čime se povećava verovatnoća izbora rešenja koje je funkcionalno, održivo i prilagođeno lokalnom kontekstu.

Preporuka je da se obaveza sprovođenja arhitektonskih konkursa jasno predvidi u Zakonu o planiranju i izgradnji, Zakonu o javnim nabavkama, kao i u podzakonskim aktima i internim pravilnicima investitora u javnom sektoru, za sve objekte koji se finansiraju javnim sredstvima, uz jasno definisane izuzetke i pragove. Time bi se obezbedila dosledna primena Nacionalne arhitektonske strategije, unapredio kvalitet javnih investicija i ojačalo poverenje građana u način trošenja javnih sredstava, uz istovremeno usklađivanje sa dobrom evropskom praksom, koja je već uspostavljena u gotovo svim državama Evropske unije i zemljama regiona.

Tekst je izrađen za potrebe članskog informatora Saveza za imovinu i investicije.