COVID19 FAQ: PRIMENA PROPISA

U nastavku možete pogledati odgovore koje je pripremio stručni tim NALED-a na pitanja i nedoumice članova u vezi sa primenom propisa tokom vanrednog stanja i krize izazvane pandemijom Korona virusa.

Ovaj servis nije namenjen davanju pravnih saveta i instrukcija za postupanje u pojedinačnim slučajevima. Data mišljenja predstavljaju stručnu analizu i nisu obavezujućeg karaktera. Odgovornost za pravilnu primenu propisa snose subjekti na koje se ti propisi odnose. NALED ne snosi odgovornost za eventualne posledice ili štetu, koja može nastati iz korišćenja ovog sajta ili tumačenja sadržaja navedenih na sajtu.

Postavite pitanje

Pitanje br: 1 27.03.2020

Da li inspekcija za vreme vanrednog stanja primenjuje Uredbu o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, broj 41/2020) u vanrednim nadzorima u kojima zapisnički nalaže mere za otklanjanje nepravilnosti?


Odgovor

Članom 2. stav 1. ove uredbe propisano je da stranke u postupcima, za vreme vanrednog stanja u Republici Srbiji, ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima propisanim ili određenim u skladu sa zakonima kojima se uređuje opšti upravni postupak ili posebni upravni postupci. Ove odredbe primenjuju se na blagovremenost primedaba na zapisnik, koje stavlja stranka u postupku inspekcijskog nadzora (nadzirani subjekat), kao posebnom upravnom postupku, a za koje je članom 36. stav 1. Zakona o inspekcijskom nadzoru utvrđen rok od pet radnih dana od prijema zapisnika. Takođe, ove odredbe primenjuju se i na blagovremenost žalbe na rešenje, ako nadzirani subjekat (stranka) ne bi postupio po upravnim merama izrečenim na zapisnik, pa bi inspektor u narednom koraku doneo rešenje kojim bi izrekao upravne mere, a protiv kog rešenja žalba, u skladu sa vanrednim stanjem i hitnim merama, ne odlaže izvršenje. Prema našem mišljenju, iz člana 2. stav 1. ove uredbe proizlazi da primedbe na zapisnik i žalba protiv rešenja ne bi mogli da budu neblagovremeni, odnosno odbačeni zbog propuštanja roka, kao formalnog nedostatka, nego bi se cenili po suštini i oni koji su podneti posle proteka roka. Nalazimo da, shodnom primenom pravila o neodložnom dejstvu žalbe (član 39. stav 3. Zakona o inspekcijskom nadzoru i član 155. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku), primedbe na zapisnik ne odlažu izvršenje mera za otklanjanje nepravilnosti, jer je neophodno preduzimanje hitnih mera koje ne trpe odlaganje, radi zaštite javnog interesa u delokrugu inspekcije u vanrednom stanju uzrokovanom epidemijom, što se navodi u zapisniku koji inspektor sastavlja. Istovremeno, smatramo da je potrebno zapisnikom upoznati nadziranog subjekta i o tome da, saglasno članu 2. stav 1. ove uredbe, za vreme vanrednog stanja, ne može snositi posledice nepostupanja u roku za primedbe, u smislu njihovog blagovremenog stavljanja, te da će inspektor i neblagovremene primedbe naknadno razmotriti i odlučiti o njima. Pritom, prema članu 3. stav 1. ove uredbe, rokovi koji ističu za vreme vanrednog stanja, a odnose se na preduzimanje upravnih radnji, okončanje upravnih postupaka i odlučivanje po izjavljenim pravnim sredstvima, smatraće se isteklim kad istekne 30 dana od prestanka vanrednog stanja. Time se rokovi za odlučivanje inspekcije i drugostepenog organa po podnetim, odnosno izjavljenim pravnim sredstvima – primedbe na zapisnik i žalba protiv rešenja – produžavaju za 30 dana od dana prestanka vanrednog stanja.

Pitanje br: 2 Ostalo 25.03.2020

Da li na nivou države postoje preporučena pravila postupanja u postupcima javnih nabavki za vreme vanrednog stanja? Trenutno postoji puno slučajeva nejednakog postupanja naručilaca u sprovođenju postupaka javnih nabavki, čime se narušava transparentnost postupka, kao i načelo jednakosti ponuđača. Da li je moguće objaviti preporučena pravila i prakse?


Odgovor

Na inicijativu Udruženja ponuđača Srbije, Uprava za javne nabavke je na svom vebsajtu objavila Obaveštenje sa preporukama u vezi sa sprovođenjem postupaka javnih nabavki u toku vanrednog stanja

Pitanje br: 3 Radno pravo 24.03.2020

Da li kompanije mogu da očekuju od MUP-a povratnu informaciju da je njihovim zaposlenima odobreno kretanje u vreme policijskog časa (nakon procedure prijave preko Ministarstva privrede) i da li je, u slučaju dobijanja takvog odobrenja od MUP-a, neophodno da svaki zaposleni poseduje radni nalog svoje kompanije za svaki pojedinačni izlazak?


Odgovor

Važno je automatizovati proceduru prijave što je pre moguće. Za unapređenu registraciju zaposlenih za policijski čas planira se posebna aplikacija koja je u fazi razvoja. Prema trenutnoj proceduri, privrednici upućuju spisak zaposlenih na koje se odnosi dozvola kretanja Ministarstvu privrede, koje zahteve prosleđuje MUP-u. Poslodavac je dužan da svakom zaposlenom na spisku izda radni nalog za svaki pojedinačni izlazak u periodu od 17 do 5 časova. U međuvremenu, NALED je uputio predlog da kompanije svojim zaposlenima izdaju trajne radne naloge, prema vrsti posla koju zaposleni obavljaju, radi ubrzanja postupka i smanjenja administracije. 

Pitanje br: 4 Finansije 24.03.2020

Da li je moguće u toku trajanja vanredne situacije usled COVID-a sve donacije hrane, lekova i medicinske opreme osloboditi plaćanja poreza?


Odgovor

NALED predlaže ukidanje poreza na donacije u cilju podsticanja filantropskog postupanja kompanija i prikupljanja hrane, lekova i medicinskih sredstava za najugroženije kategorije i ustanove.

Pitanje br: 5 Finansije 21.03.2020

Da li bi lokalna samouprava kao naručilac mogao da primeni član 109. stav 2. Zakona o javnim nabavkama i obustavi pokrenute postupke javnih nabavki, s tim da obustavljene postupke pokrene u ovoj budžetskoj godini nakon prestanka vanrednog stanja?


Odgovor

Prema obaveštenju Ministarstva finansija svim lokalnim samoupravama (br.021-01-0007512020-03 od 18.3.2020), navodi se da se zbog izmene prioriteta mogu sprovoditi samo javne nabavke koje su neophodne imajući u vidu proglašeno vanredno stanje

Pitanje br: 6 Zaštita zdravlja 20.03.2020

Kada će biti omogućena nabavka i distribucija zaštitnih maski, posebno je hitna situacija u proizvodnim delatnostima, pre svega prehrambenoj industriji?


Odgovor

Prema saopštenju Vlade Srbije, svoj privredi registrovanoj na teritoriji Srbije je od 24.3.2020. dozvoljen uvoz maski za potrebe zaštite svojih zaposlenih

Pitanje br: 7 Radno pravo 23.03.2020

Da li je na zahtev ili uz pristanak radnika moguće dežurstvo u trajanju od 24h, tamo gde je dežurstvo obavezno po zakonu, a nakon toga da zaposleni dobija 96h odmor, za vreme vanrednog stanja, zbog nemogućnosti poslodavaca kao i radnika da se drugačije organizuju?


Odgovor

Stav NALED-a da je odgovor potvrdan - naravno, uz saglasnost zaposlenog i obezbeđene tehničke i zdravstveno-sanitarne uslove. Smatramo da je ovo saglasno članu 3. alineja prva Uredbe o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja, kojom je propisano da poslodavac čija je priroda delatnosti takva da nije moguće organizovati rad van prostorija poslodavca, treba da svoje poslovanje uskladi sa uslovima vanrednog stanja i to da, ukoliko je to moguće i ne iziskuje dodatna sredstva, organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavlјao istovremeno u jednoj prostoriji. Ovde se radi o odstupanju od Zakonom o radu zagarantovanog prava na smenu u trajanju od najduže 12 časova dnevno, koje ima svoj osnov u Ustavu i Uredbi, zbog vanrednog stanja.

Pitanje br: 8 Radno pravo 20.03.2020

U kom iznosu se isplaćuju zarade za zaposlene koji su zbog ograničenja (npr. mala deca itd.) faktički na radu od kuće, a po prirodi posla ne mogu raditi od kuće (npr. prodavci)?


Odgovor

Zakonom o radu (ZoR) nije izričito uređeno pitanje zarade za vreme vanrednog stanja. Prema mišljenju stručnog tima NALED-a, najbliže ovoj situaciji su odredbe čl. 117. i 116. ZoR. Članom 117. je propisano da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom, a opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade.

Član 116. ZoR propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini. Izuzetno, u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koje zahteva duže odsustvo, poslodavac može, uz prethodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade iz stava 1. ovog člana, a pre davanja ove saglasnosti, ministar će zatražiti mišljenje reprezentativnog sindikata grane ili delatnosti osnovanog na nivou Republike.

Premda Zakon o radu ne određuje visinu naknade zarade ukoliko je nije propisao poslodavac, ona ne bi smela da bude niža od 60% prosečne zarade u proteklih 12 meseci, shodnom primenom člana 116. ZoR. Socijalno-ekonomki savet, posle vanredne sednice, zauzeo je ovakvo stanovište – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja: https://www.minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/djordjevic-omoguciti-rad-od-kuce-gde-god-je-moguce  Izvod: “U slučaju smanjenja obima rada, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje u visini 60% prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade.” Sledi da, u skladu sa zakonom i opštima aktom, zarada može biti u rasponu od 100% do 60%, ali ne ispod minimalne zarade.