Prema podacima iz 2020. godine, na tržište Srbije se plasira oko 600t baterija, od čega se reciklira 17 tona. Kada je reč o sijalicama, recikliramo između 70-100 tona sijalica godišnje, što je između 5 i 10% ukupno plasiranih sijalica na tržište Srbije.
- Najveći problem za sakupljanje i tretman baterija i sijalica u Srbiji je pre svega nepostojanje mreže i infrastrukture da bi se ti tokovi otpada na pravilan način sakupili i razdvojili od ostalog otpada. Kao što je poznato, baterije nemamo gde da odložimo, osim u pojedinim maloprodajnim objektima određenih ritejlera. Sakupljanje i tretman baterija su praktično društvena odgovornost tih kompanija i oni za sakupljene baterije plaćaju tretman, objasnila je Sanja Knežević Mitrović, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u, gostujući u FoNet-ovom podkastu Vidokrug.
S obzirom na to da u Srbiji ne postoji postrojenje za reciklažu baterija, one se izvoze u Nemačku i kilogram istrošenih baterija košta oko 4 evra da bi se pravilno tretirale, podaci su analize koja je rađena u okviru projekta „Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice“. Sada u duhu energetske krize i poskupljenja kojih smo svedoci, ta cena značajno može da varira.
Ukazala je da je neophodno posedovanje mreže za sakupljanje ovih tokova otpada, pre svega posuda za odvajanje baterija i sijalica u koje bi građani lako i jednostavno mogli da ih odlože.
- Pošto to nije slučaj trenutno, baterije i sijalice u suštini završavaju na deponiji pomešane sa drugim komunalnim otpadom. Kada završe na deponijama, oni čine opasan otpad, baterije konkretno sadrže olovo, kadmijum i živu, koji na deponijama završava u zemljištu, podzemnim vodama i lancu ishrane na kraju, istakla je Knežević Mitrović.
Prema njenim rečima, u kontekstu cirkularne ekonomije svaki otpad je zapravo i resurs. Kada se iz baterija i sijalica odstrane elementi koji su opasni, postoji ostatak koji se može iskoristiti za dalju proizvodnju kao sirovina.
Podsećanja radi, nedavno se akciji prikupljanja istrošenih baterija i sijalica pridružilo i 13 fakulteta Univerziteta u Beogradu, kako bi građanima posude za odlaganje otpada bile dostupnije. Do sada, u lanac sakupljanja su se uključili Grad Kragujevac i opština Stari Grad.
Kompletan video prilog možete pogledati na linku.
17.05.2022
U prostorijama Gradske opštine Stari grad zvanično je otpočelo javno...Pročitaj vest16.12.2021
Potrošene baterije i sijalice u Kragujevcu više ne moraju da...Pročitaj vest28.01.2022
Kada baterije i sijalice završe na deponijama, oslobađaju se...Pročitaj višeOva stranica koristi kolačiće kako bismo vam obezbedili najbolje korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da pretražujete stranicu, pristajete na korišćenje kolačića.
NASTAVITE SAZNAJTE VIŠE