[Forbes Srbija] KOMENTAR Hvala CEOP-u
Nesreća u Novom Sadu i stanica Prokop, nažalost su postali najbolji promoter sistema za izdavanje građevinskih dozvola. Sa padom nadstrešnice, u javni diskurs naglo je ušao naziv CEOP (centralna evidencija objedinjene procedure).
Ova skraćenica simbol je elektronskog sistema putem kojeg svi koji žele da grade u Srbiji mogu da podnesu zahtev, a institucije da taj zahtev razmotre, prihvate ili odbiju.
Za stručnu javnost, ali i onu širu, pa i medije, CEOP se pokazao kao moćno sredstvo za praćenje poštovanja propisa u ovoj oblasti. Bilo ko sutra da počne da vam gradi ispod prozora, u CEOP-u na par klikova možete da proverite o kome se radi i, pre svega, ima li dozvolu za to. Bilo šta da država radi i gradi, možemo da saznamo.
Osam godina
Za CEOP su mnogi saznali tek sada iako postoji punih osam godina. Za njega sada zna i jedan moj kolega čije sam gostovanje na televiziji gledao, a koji zadovoljno konstatuje da je u CEOP-u otkrio da železnička stanica u Novom Sadu nema upotrebnu dozvolu. I treba da bude zadovoljan jer ima važno sredstvo za rad.
I zato sam posle tog gostovanja osećao moralnu odgovornost i ljudsku potrebu da kažem: „Hvala CEOP-u!“. A još veću moralnu odgovornost i ljudsku potrebu da dodam: „Hvala NALED-u!“.
U ovoj priči sam potpuno pristrasan. Proveo sam 11 godina u NALED-u. Bio sam neposredni svedok nastanka CEOP-a. U domenu svog rada sam i sam doprineo ovome što sada imamo. Danas i meni veoma koristi u radu. Skoro svaki dan sam u CEOP-u.
Svedok sam njegovog nastajanja. Od prvih odlazaka ljudi iz NALED-a u Severnu Makedoniju da vide kako njihov CEOP radi i povlačenja za rukav ljudi iz resornih institucija da i oni pođu da to vide. Do ubeđivanja da je tako nešto i Srbiji potrebno. Slušao sam negodovanja službenika opština protiv te tektonske promene.
Kolutanje očima
Da nije bilo NALED-a danas ne bismo imali CEOP. Država nije morala da ga pravi. Ili bismo ga dobili mnogo, mnogo kasnije.
NALED je obezbedio 400.000 dolara donatorskih sredstava vlada Nemačke i Švajcarske posredstvom GIZ-a za izradu softvera. Obučio je hiljade ljudi u institucijama i organizacijama koje se bave pribavljanjem i izdavanjem dozvola da ga koriste.
Može tadašnja resorna ministarka da zakoluta još mnogo puta očima, ali to je suština. Ona nosi svoje, ne male, zasluge jer je trebalo tako nešto progurati do državnog vrha i doneti odluku. To je bila njena politička odgovornost i ispunila je.
Zašto je sve ovo važno? Zato što nas nesreća u Novom Sadu opominje da se prema celoj situaciji moramo odnositi odgovorno. Ne može se podizati tenzija i olako razbacivati tvrdnjama da je nešto „skinuto“ sa CEOP-a ako nije ili da stanica u Beogradu nema upotrebnu dozvolu kada se to odnosi samo na staničnu zgradu (mada je i to jednako skandalozno).
Šta je moglo ili može bolje
Isto tako, kao društvo moramo stati iza dobrih stvari iako nam se možda ne sviđa ko ih predlaže. Jer, upravo CEOP pokazuje da je nešto možda kratkoročno dobro za vlast, ali je dugoročno dobro za sve nas. Danas zahvaljujući CEOP-u možemo da otkrijemo sva nepočinstva pa čak i kada država (g)radi bez dozvole.
Zato kao društvo moramo da stanemo iza dobrih inicijativa, a ne da apriori napadamo one koji ih predlažu i optužujemo za saradnju s vlastima. Da smo tako delovali, danas bismo imali, recimo, i registar neporeskih nameta pa bismo, isto kao kod CEOP-a, na dva klika znali da li nam je neka institucija jutros još dublje zavukla ruku u džep povećanjem taksi ili naknada.
Svedok sam i napada na NALED-ovo zalaganje da se uvede digitalna fiskalizacija, ocenama da to nepotreban trošak. Drugi su tvrdili da će to značiti propast preduzetnika. Ovo drugo se nije desilo, a i prvo je na klimavim nogama.
A rezultat samo u poslednjih par nedelja je sledeći – svaki treći stomatolog obuhvaćen kontrolom Poreske uprave ne izdaje fiskalni račun, svaki drugi frizerski i kozmetički salon ponaša se na isti način, kao i, pazite sad, 72% pekara i poslastičarnica. Dok neki ovo pravdaju tvrdnjom da državi ne treba plaćati porez, ovo društvo mora da shvati da je i to krađa. I nisu ovo reprezentativni uzorci. Procenti su visoki jer PU zahvaljujući fiskalizaciji može da cilja one za koje procenjuju da su visokorizični. Zato je toliko otkrivenih. Na nama je da teramo Poresku da ovaj sistem još više koristi.
Odbrana
Tu je i Portal javnih nabavki čije je unapređenje pomogla pomenuta organizacija. I on je moćan alat medijima i javnosti da saznaju od koga, šta i za koliko nabavljamo. Ko i zašto aneksira ugovore posle zaključene nabavke, zašto i na visokoisplativim poslovima imamo samo jednog ponuđača, zašto su to baš oni nekome bliski itd.
Pre 10 ili 20 godina ništa ili gotovo ništa od toga nismo imali. Tumarali smo u mraku, posebno novinari, čekajući da neko „šapne“ da se nešto dešava. Danas bez CEOP-a, ne bismo ni znali kako izgleda građevinska dozvola za prugu do Mađarske i da li Prokop ima upotrebnu. Možda bismo pisali zahteve za pristup informaciji od javnog značaja, ali sa vrlo neizvesnim ishodom da li bismo dokument ikad dobili. Danas i opozicija može, to i radi, da traži informacije po CEOP-u i skuplja municiju za ukazivanje na (ne)rad vlasti. I treba.
Ali, zbog mog kolege, koji verovatno ni danas ne zna ko je napravio CEOP (ali je znao isti taj NALED da „potkači“ kad god stigne), kao i zbog svih nas, ponavljam poruku. Moramo da stanemo iza dobrih inicijativa. I moramo da odbranimo ono što imamo. Bilo da je CEOP, bilo da je Portal javnih nabavki, bilo da je privredni registar, katastar ili neka druga baza (ako nekom sine ideja da ih zaključa zbog previše transparentnosti koja može da naškodi znatiželjnima).
Da vlast ne voli javnost to već znamo. Samo moramo da znamo i sami šta želimo i koliko smo odgovorni članovi ovog društva.
Autor teksta: Ivan Radak
Izvor: Forbes Srbija
