[InStore] Žene čine razliku
Kad se povede razgovor o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji, često čujem iste rečenice: „Pa žene su danas na rukovodećim pozicijama, šta vam još fali?“, “Koja to prava nemate?", "Ko vam bilo šta brani?". Nasmejem se jer ako prisustvo nekoliko žena na visokim funkcijama znači da smo rešili ravnopravnost, onda i činjenica da sam nekoliko puta spremila ručak znači da sam profesionalni kuvar.
Žena ne sme da bude samo kvota. Ne sme da bude dekor na fotografiji kolektivnog uspeha, niti tihi pratilac u pozadini tuđe karijere. Nismo tu da popunimo prazno mesto u tabeli, iako nas često svedu na to. Žene su tu da ravnopravno doprinesu, da imaju jednake mogućnosti i šanse da stvore novo, unaprede staro ili jednostavno da rade kao i svi ostali.
Kroz život imala sam privilegiju da vidim žene koje su to dokazale. Preduzetnice koje su zakucale na vrata banaka s poslovnim planom, iako im je pola komšiluka govorilo da sanjaju nemoguće. Majke koje su stizale na sastanke s podočnjacima i šoljicom hladne kafe u ruci, ali i s idejama od kojih su firme rasle. Novinarke koje su znale da njihova reč može biti jedini glas onih koji ga nemaju. Liderke koje nisu komandovale iz fotelje, nego su slušale i najtišeg člana tima.
Brojke nas prizemljuju. Iako čine polovinu radne snage, žene su vlasnice manje od trećine privrednih subjekata u zemlji. Kako bi dalje investirale ili tek pokrenule poslovanje, često su im potrebni krediti. Ali tri četvrtine žena je za banke najčešće nevidljivo jer u svom posedu imaju tek 24% nepokretnosti. I onda se neko usudi da pita šta nam nedostaje, mnogo toga nam nedostaje.
Uprkos svemu, žene se konstantno bore. Dve trećine diplomaca su žene. Dakle – sposobne jesmo, obrazovane jesmo, ali izgleda da trčimo trku sa beskonačno kilometara i prepreka. Iako treniramo redovno i u kondiciji smo, nedostaje nam podrška sa tribina i pošteno suđenje. Ipak, to nas ne sprečava da se borimo jer to dugujemo svim ženama koje su bile pre nas. Svakodnevno prevazilazimo birokratiju, nefer tržišne uslove i sumnjičavo okruženje. Rešenja postoje: povoljne kreditne linije i garantni fondovi. Fleksibilni oblici rada, koji su se tokom pandemije pokazali savršeno funkcionalni.
Zato mi je drag projekat Snažne i važne, koji NALED sprovodi uz podršku Britanske ambasade. Okupljamo žene koje ne čekaju dozvolu da zauzmu prostor. Nudimo im grantove, radionice, mentorsku podršku.
Rodna ravnopravnost nije borba za privilegije. To je borba za prostor – pravo da govorimo, odlučujemo, grešimo i rastemo, bez pravdanja. Mora se osvojiti – svakom rečenicom koju ne prećutimo, svakim mestom za stolom koje ne damo bez razloga. Kad smo krenuli s kuhinjom, hajde da i završimo u tom duhu. Prisustvo žene u poslu i društvu, je kao začin u jelu: možda ne vidiš odmah koliko je važno, ali čim nema, sve deluje bezukusno. I svi osete razliku.
Piše: Sanja Šojić, menadžerka za odnose sa javnošću, NALED
Izvor: InStore
