[RTS] Preko eAukcije do transparentnije prodaje imovine u izvršnom postupku

Tokom prošle godine na eAukciji bilo je gotovo 2.800 stanova, kuća i njiva i 11.000 pokretnih stvari koje su preuzete zbog nemogućnosti otplate duga. U prvom krugu je početna cena 70% procenjene vrednosti, dok u drugom iznosi 50%, pokazalo je NALED-ovo istraživanje.

Elektronska platforma za licitaciju stvari preuzetih u izvršnom postupku uvedena je 2020. godine u skladu sa Incijativom NALED-ovog Saveza za imovinu i investicije, što je Srbiju svrstalo u grupu od 11 evropskih zemalja koji se mogu pohvaliti ovim elektronskim rešenjem.

-eAukcija je nešto na šta smo svi u NALED-u, a mogu da kažem i stručna javnost i udruženja koja se bave zaštitom dužnika, izuzetno ponosni. Ova platforma je ništa drugo nego jedan transparentan, efikasan i pojednostavljen postupak koji dovodi do toga da se na elektronskim javnim nadmetanjima postignu najbolje moguće cene, što je interesu svakog dužnika. Često dug bude manji od vrednosti imovine koja se prodaje,tako da dužniku ostane više kada se nepokretna ili pokretna stvar proda po dobroj ceni – izjavio je Dejan Vuković, potpredsednik NALED-ovog Saveza za imovinu i investicije u NALED-u u gostovanju na Jutarnjem programu RTS-a.

U visini iznosa i kvantiteta dugovi su bili najviše prema bankama, međutim po broju dužnika najviše se duguje javnim komunalnim preduzećima, kablovskim i internet operaterima.

Iako je procenat građana koji ne vraćaju kredite na vreme porastao sa 2,3% na 2,5% u odnosu na prošlu godinu, Vuković tvrdi da je reč o neznatnom statističkom rastu koji nije značajni pokazatelj zaduženosti. Kako je objasnio, trend koji imamo u poslednjih nekoliko godina otkad je Narodna banka Srbije sprovela mere je takav da smo dostigli nivo zaduženosti zemalja Evropske unije.

Sa druge strane, banke jako vode računa o koracima koje preduzimaju i kod njih su rokovi zastarelosti duži. Prema rečima Vukovića,  one ne pribegavaju prinudi odmah na početku, već pokušavaju da sprovedu takozvanu mirnu naplatu – putem kol centara, SMS poruka i drugih kanala komunikacija najpre podsećaju svoje dužnike da izmire dugove. Ukoliko pomaka nema, angažuju se i specijalizovane agencije kako bi se postigao dogovor o poravnanju i eventualno rešavanje spora.

-Iako se njihove politike po ovom pitanju razlikuju, banke obično od šestog meseca donose odluku o prinudnoj naplati. Ukoliko govorimo o komunalnim preduzećima, kablovskim i internet operaterima, ovaj rok traje kraće, jer je rok zastarelosti do jedne godine – dodao je Vuković.

Kada je reč o hipotekama, banke još više nastoje da iscrpe sva mirna sredstava i restrukturiraju dugove jer po rečima potpredsednika NALED-ovog Saveza za imovinu i investicije, ni njima nije u interesu da vode ovaj tip postupaka. Aktivacije hipoteka koje su obezbeđene bankarskim kreditima obično započinju između devetog i petnaestog meseca.

Vuković se u razgovoru za RTS osvrnuo i na ograničenja u pogledu opterećenja plata zbog stambenog kredita.

-Imate nekoliko skala za mogućnost naplate na zaradama i limita naplate na istim. Primera radi, kod minimalne zarade maksimum je do četvrtine iznosa, kod prosečnih zarada to je do trećine, a kod natprosečnih plata može do polovine. Ranije je bila varijanta do 60% ali ona više nije ne snazi – istakao je on.

Ostatak gostovanja pogledajte na linku.