[TV Bloomberg] Neophodna dugoročna strategija razvoja ženskog preduzetništva

Od 300.250 registrovanih preduzetnika više od trećine su žene, dok kod privrednih društava četvrtinu čine žene koje su registrovane kao osnivači odnosno vlasnici udela i direktori. To se navodi u poslednjem izveštaju Agencije za privredne registre iz 2022. Broj žena koji obavljaju funkciju direktora beleži blagi godišnji rast i njihov udeo trenutno je veći u odnosu na prošlu godinu kada je bilo 24,2%, dok ih je danas na mestu direktora 24,4%.

Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a je u gostovanju na TV Bloomberg analizirala trenutno stanje ženskog preduzetništva u Srbiji, podsetivši da je prošle nedelje Vlada izmenila Uredbu o paušalnom oporezivanju i definisala da u naredne dve godine povećanje poreskih obaveza za preduzetnike paušalce ne može da bude veće od 10%.

- To je jako dobra vest, između ostalog, i za žene koje su u velikoj meri zastupljene upravo u tom sektoru, jer se pretežno opredeljuju za samozapošljavanje odnosno za mikro biznise, tako da često biraju formu paušalnog oporezivanja kao format u kojem će da razvijaju svoj biznis – kazala je Jovanović.

Kako je dalje navela, novina koje će se takođe odraziti i na sektor ženskog preduzetništva jesu i izmene Zakona o javnim nabavkama, koje predviđaju obaveznost primene kriterijuma za izbor ekonomski najpovoljnije ponude.

- Tokom 2022. godine u 96% dodeljenih ugovora primarni kriterijum je bila cena. Sada će se primenjivati kriterijumi za procenu kvaliteta, što otvara prostor da se firme takmiče, da se javna sredstva koriste na transparentniji način, a omogućava se i primena socijalnih kriterijuma, gde očekujemo da i ženske firme mogu da pronađu svoje mesto – objasnila je Jovanović.

Kada je reč o finansijskoj podršci i osnaživanju žena u ruralnim krajevima, NALED je 2018. sproveo analizu republičkih i lokalnih konkursa, upoređujući svote novca koje se iz državnih fondova izdvajaju za firme kojima upravljaju muškarci u odnosu na ženske firme.

- Prema podacima do kojih smo došli, 4,6 dinara ide muškarcima, 1 dinar ženama. To jasno govori o disproporciji na koju svi zajedno treba da utičemo. Takođe, jedna od stvari koja je posebno problematična jeste mogućnost da ženske firme uzmu kredit, da založe imovinu kao kolateral, što je često jedan od eliminišućih faktora. Naš cilj je da pomognemo ženama da iskorače, da se osnaže, da rade ono u čemu su najbolje – istakla je Jovanović.

Kako je dalje objasnila, za ciljnu grupu žena koje imaju obaveze oko domaćinstva i porodice jako je važno ponuditi fleksibilne načine radnog angažovanja koje će biti legalno, budući da postoje brojni poslovi kojima se žene bave kao što su čuvanje dece, pripremanje hrane, kojih nema nigde na papiru.

- Mi se već dugo zalažemo za izmene Zakona o radu koji bi prepoznao nove potrebe tržišta rada, nove formate radnog angažovanja poput rada na platformama, rada za stranog poslodavca, kao i one u kojima velike grupe radnika, uključujući i žene su neformalno anagažovani – izjavila je izvršna direktorka NALED-a.

Prema rečima Jovanović, agenda nove Vlade u narednoj godini kada je reč o ženskom preduzetništvu trebalo bi da bude usmerena na rešavanje imovinsko-pravnih pitanja nad nepokretnostima, unapređenje zdravstvenog sistema, kao i poresko rasterećenje najnižih zarada.

- Ono što bih dodala, kao poruku za buduću Vladu, jeste da se napravi dugoročna strategija podrške razvoju ženskog preduzetništva u Srbiji, koja će se osetiti pre svega u obrazovnom sistemu. Takođe, posebnu pažnju treba posvetiti ženama koje rade u javnoj upravi, koje retko imaju podršku. Zalažemo se i da žene u državnom aparatu, pored funkcije dobiju autoritet za donošenje odluka – poručila je Jovanović.

Celokupno gostovanje možete pogledati na linku.