[TV N1] Šta smanjuje lokalne budžete

VODITELJ: Posle predloga rebalansa republičkog budžeta jasno je da će u potrazi za sredstvima država morati da se zaduži. Manje je poznato da će epidemija znatno smanjiti prihode lokalnih samouprava. Šta smanjuje lokalne budžete i kakve mere bi smanjile štetu, to je istraživao NALED, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj a rezultate tog istraživanja predstaviće Ivan Radak iz NALED-a. Dobro došli u Dan uživo.

IVAN RADAK (NALED): Dobar dan.

VODITELJ: Privrednici očekuju oporavak u roku od 6 meseci do godinu dana. U lokalnim samoupravama nisu tako optimistični. Kakve su njihove prognoze?

IVAN RADAK (NALED): Istraživanje koje smo radili s lokalnim samoupravama gotovo da nema lokalne samouprave u Srbiji koja neće trpeti neke od negativnih posledica ove krize. 70% kaže da će to biti umereno negativni uticaj a petina da će to biti vrlo negativan. Eto, procenjuju najvećim delom da će bar najmanje za trećinu pasti prihodi a ima i onih koji procenjuju da će to ići do 70% i procenjuju takođe da će im oporavak trajati dvostruko duže nego... dakle od godinu do dve godine a najveći problem su im naravno naplata prihoda i tekuća likvidnost zbog pada privredne aktivnosti.

VODITELJ: Pominjemo smanjene prihode. Šta sve utiče na smanjenje tih budžetskih prihoda u lokalnim samoupravama? Smanjenje privrednih aktivnosti svakako, ali postoje i neki drugi razlozi?

IVAN RADAK (NALED): Tako je. Pre svega naravno pad privrednih aktivnosti. Neki privredni subjekti u lokalnim samoupravama ne rade, tako da tu nema prihoda od njih. Takođe, otpušteni su i neki radnici i od tog poreza na zarade su smanjeni prihodi. S druge strane i tu se odmah nadovezuju i mere Vlade Srbije koje su odložile plaćanje poreza na zarade do janaura 2021. tako da i to negativno utiče naravno na lokalne samouprave. Država će to kompenzovati zaduživanjem. Može to da uradi, a pitanje da li to mogu lokalne samouprave i pod kojim uslovima. One koje pokušavaju da se snađu najviše to rade kroz smanjenje troškova, dakle pre svega ono što ne mora da se plati verovatno neće biti plaćeno. Nažalost to su pre svega obaveze prema privredi. To nam je u istraživanju reklo 30% lokalnih samouprava ali već sada vidimo da je to veći procenat i ima negde oko četvrtina lokalnih samouprava koje imaju nešto od sredstava iz prethodnih godina koje će upotrebiti ali je samo pitanje naravno koliko je to novca i da li to može da potraje duže od dva do tri meseca.

VODITELJ: Kad pričamo o smanjenim budžetima lokalnih samouprava kakve su još posledice? Kada pričamo o mogućim investicijama, da li se od njih odustaje?

IVAN RADAK (NALED): Sasvim izvesno se odustaje. To je jedna od mera za smanjenje troškova. Tu je problem što se smanjuju izdvajanja za infrastrukturu a znamo da građevinarstvo ima veliki uticaj na rast, ekonomski rast i cele zemlje i naravno lokalnih samouprava. Međutim to nije samo krivica lokalnih samouprava kao što sada možemo videti komentare, dakle postoji i ta neka preporuka iz marta, sredine marta, države koja je lokalnim samoupravama preporučila da obustavi sada nabavke i plaćanja po tim nabavkama, tako da nije samo tu i građevinska industrija stradala. Stradali su i svi drugi koji pružaju neku... koji su dobavljači javnog sektora, odnosno lokalnih samouprava i tu je veliki problem što na taj način lokalne samouprave mogu da prouzrokuju jedan lanac nelikvidnosti. Dakle ne plate jednom preduzeću pa to preduzeće drugom svom partneru i onda opet strada taj lokalni budžet jer se ne puni od te privrede koja radi. Problem recimo imaju i preduzeća koja su u vlasništvu lokalnih samouprava, recimo pružaju usluge javnog prevoza i oni sada ne posluju. Dakle na njih se ne odnose ove mere vlade, oni ne mogu da koriste te mere, dakle oni će morati da se obrate lokalnoj samoupravi i da traže pomoć iz lokalnog budžeta. I zato je važno da ne dođe do, vrlo je važno da ne dođe do otpuštanja u lokalnim samoupravama i vlo je važno da ne budu ugrožena davanja socijalno ugroženim delovima stanovništva, ... zbog toga pokrenuli jednu platformu za donacije lokalnim samoupravama gde se odazvao veliki broj kompanija. Najviše potrebe su za tim prehrambeno higijenskim paketima, negde 42% i trećina ima potrebe za medicinskom opremom, sad radimo na tome da pribavimo tu medicinsku opremu koja je i dalje potrebna a i dalje su potrebne, veliku akciju organizujemo sa naših šest članica za 10.000 prehrambenih paketa za socijalno ugrožene kategorije. Dakle, te potrebe će ostati i nakon prolaska pandemije, nakon prolaska vanrednog stanja, dakle bitna je ta solidarnost da se nastavi u lokalnim samoupravama na taj način da pomaže privreda jer kažem imaju velike potrebe.

VODITELJ: Šta predlažu same lokalne samouprave, da budu rešeni neki od tih problema? Kakva podrška im je još potrebna?

IVAN RADAK (NALED): Ono što smo zajedno sa njima predložili vladi to je jedan set od najmanje tri mere. Dakle prva i najvažnije da se formira jedan fond za podršku ugroženim opštinama. Mi sad imamo nažalost i ekstremne situacije da recimo neke lokalne samouprave su pale sa prihodima na 15% od onoga što su imali u istom mesecu prošle godine. Moramo da imamo u vidu recimo da je porez na imovinu najizdašniji prihod lokalne samouprave i dostiže do 30% budžeta. Tu može doći do problema. Porez na zarade čini i do 20% lokalnog budžeta. Dakle i tu je veliki problem i procena evo sad čuli smo i od Fiskalnog saveta negde da će izgubiti oko 10% celog gubitka koji će se desiti zbog odlaganja plaćanja poreza, dakle negde oko 2 milijarde će biti samo gubitak lokalnih samouprava i procena je da lokalnim rebalansom budžeta država će lokalnim samoupravama nameniti 10 milijardi dinara dodatnih transfera ali je procena da im je potrebno 15. Dakle 5 je veći neki manjak u startu i zato je potreban jedan taj fond. Potrebno je podržati i preduzetništvo u lokalnim samoupravama jer ono puni, veliki udeo ima u lokalnim budžetima, dakle da se proširi mera poreskog oslobođenja u prvoj godini poslovanja na ove preduzetnike paušalce. Dakle to je u prvoj godini ne bi bilo efekta, ali već u sledećoj to bi čini nam se dosta pomoglo lokalnim budžetima ako bi oni odmah stali na noge. Takođe jedan od predloga koji smo dali, to je da se omoguće beskamatni krediti lokalnim samoupravama, da završe te infrastrukturne projekte koje su sada morali da obustave i ono što je bitno, dakle pored toga da država ne zaustavi transfere lokalnim samoupravama jeste da se oslobodi PDV-a donacije koje nisu samo za medicinsku opremu nego i za hranu i za druge potrebe. Recimo mi sada imamo donaciju za nekoliko lokalnih samouprava u tehničkoj opremi. Dakle nedostaju im računari, nedostaju računari deci u lokalnim samoupravama da prate nastavu. Dakle to bi bilo korisno olakšati lokalnim samoupravama da mogu da pribave putem donacija.

VODITELJ: Na kraju, kratko, NALED je ukazivao na moguće gomilanje administracije u primeni vladinih antikriznih mera u okviru pomoći privredi. Da li se tu nešto promenilo? Da li su uvažene sugestije NALED-a, Saveta stranih investitora, Američke privredne komore?

IVAN RADAK (NALED): Da. Mi smo dali zajedno, ove organizacije su dale zajedno preporuke Vladi kako da se jednostavnije sprovedu ove mere i veći deo jeste usvojen. Dakle, primena mera jeste lakše nego što je inicijalno bilo planirano. Tu nemamo zasad primedbi privrede. Ono ostaje naravno primedba uvek to je to da je nedovoljno targetirana podrška, odnosno ona je linearna odnosi se na sve. Možda je trebalo razmisliti o pomoći pre svega ugroženim sektorima i tu odmah moram da naglasim, to su pre svega preduzetnici. Dakle, oni su posebno ugrožena kategorija i njima je potrebna pomoć i to je sada ono što je manjkavost jeste što ne mogu da dobiju tako lako informacije o primeni mera. Dakle oni te informacije traže po internetu, po društvenim mrežama, po forumima. Mi recimo od privrede svaki dan dobijamo pod 10 do 20 upita kako da primene u određenim situacijama, da li za njih važe mere. Tu je bitno da se razjasne mnoge nejasnoće koje sada postoje, da imaju neki brži izvor podataka od strane javne uprave. Mi ih pozivamo da i dalje nama pišu, pomoći ćemo, naravno dajemo te pravne savete, ali svakako s te strane bi možda ova primena mera mogla bolje da funkcioniše.

VODITELJ: Hvala na ovom razgovoru. Čuli ste Ivana Radaka iz NALED-a.


Povezani Sadržaji

Vesti

Lokalne budžete čeka dvostruko duži oporavak od privrednika

26.04.2020

Privrednici u Srbiji očekuju potpuni oporavak u roku od šest meseci do...Pročitaj vest
COVID19

NALED pokrenuo platformu za donacije gradovima i opštinama

03.04.2020

U nameri da stane uz svoje članove, NALED je osmislio i lansirao jedinstvenu...Pročitaj više
COVID19

Poslovne asocijacije uputile preporuke za primenu ekonomskih mera

07.04.2020

NALED, Američka privredna komora (Amcham), Inicijativa Digitalna Srbija, i...Pročitaj više

Ova stranica koristi kolačiće kako bismo vam obezbedili najbolje korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da pretražujete stranicu, pristajete na korišćenje kolačića.

NASTAVITE SAZNAJTE VIŠE