[TV NOVA S] Energetska zavisnost i neefikasnost najveće slabosti domaće privrede

Privreda Srbije je među energetski najintenzivnijim privredama u Evropi i troši velike količine energije za proizvodnju jedne jedinice bruto domaćeg proizvoda. Drugim rečima, naša energetska efikasnost je na veoma niskom nivou, čak četiri puta niža od proseka EU. Zato ne čudi što su privrednici u NALED-u jednoglasni u najnovijoj anketi da će rat u Ukrajini imati negativne posledice po našu ekonomiju.

Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u je gostujući u emisiji Newsmax Adria pregled dana na TV Nova S izjavio da su energetska zavisnost i neefikasnost dva najvažnija problema koja su isplivala na površinu, sudeći prema podacima istraživanja.

- S jedne strane imamo to da smo mi visoko zavisni od uvoza energenata, što se tiče nafte i naftnih derivata to je preko 75 procenata. Tu mogu da kažem, da recimo samo oko 20 procenata tih naftnih derivata dolazi iz Rusije. Još je ozbiljnija situacija kada gledamo snabdevanje prirodnim gasom, tu smo još više zavisni od uvoza i tu čak 80 procenata tog uvoza dolazi iz Rusije. Dakle, ne samo da smo visoko uvozno zavisni nego smo opredeljeni u toj zavisnosti na jednu državu što svakako nikada nije dobra opcija, objašnjava Vasiljević.

Prema njegovim rečima, za svakih 100 evra proizvedenog BDP-a, mi potrošimo četiri puta više energije nego što to čine zemlje EU, kao i da za to postoji više uzroka.

- Sigurno je to, između ostalog, i rezultat naše nedovoljne tehnološke razvijenosti. Sa druge strane ako imate cene energije koje su relativno depresirane vi onda stvarate jednu vrstu motivacije za privredne subjekte da ne ulažu dovoljno i onoliko koliko bi mogli, onoliko koliko bi trebali u sisteme koji unapređuju energetsku efikasnost, dakle, to što smo do sada imali jedan uslovno rečeno povlašćeni položaj, sada dolazi na naplatu, ističe Vasiljević.

On je dodao da postoji puno toga što privrednici sami mogu da urade da bi rasteretili ono što je njihov energetski bilans, odnosno da pređu na zelene tehnologije koje smanjuju korišćenje energije i emisiju ugljen-dioksida i drugih zagađujućih materija.

Kada je reč o efektima krize na ukupnu ekonomiju, analiza pokazuje da 36% privrednika očekuje ozbiljne posledice, a ostatak određene posledice. Međutim, u slučaju uticaja krize na konkretna preduzeća, samo 12% njih očekuje ozbiljne posledice.

- Dobar znak je da su privrednici pozitivniji kada očekuju, kada projektuju posledice na svoje preduzeće nego na ukupnu ekonomiju. Mi pretpostavljamo da su oni u boljoj poziciji da ocene šta će biti posledice po njih, nego za čitavu ekonomiju. Tako da bismo rekli da možemo očekivati da posledice budu bliže ovim blažim projekcijama, ističe Vasiljević.

Ukazao je i da su potencijalni dobitinici ove situacije inovativna preduzeća, naročito ako se bave ulaganjima i projektima koji se tiču obnovljivih izvora energije, ali i dolazak visokoobrazovanih Rusa, što može predstavljati vetar u leđa našoj IT industriji.

- Vidimo da možemo, naša Železara Smederevo može da očekuje povećanje kvota za izvoz čelika u Evropsku uniju, dakle, toga ima. Samo bih voleo da svima bude jasno, ova kriza nije naša razvojna šansa. Neko će proći bolje, ali generalno na nivou čitave naše ekonomije i na nivou naših građana mislim da već trpimo određene posledice, objašnjava direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u. 

Ostatak gostovanja možete pogledati u nastavku.