Pomoć privredi u Srbiji najveća u regionu i deseta u Evropi

Srbija je za podršku privredi zbog korona virusa opredelila mere “teške” više od pet milijardi evra, što je sa udelom u BDP-u od 11%, najveći paket u jugoistočnoj Evropi i deseti po izdašnosti na listi evropskih zemalja, pokazalo je istraživanje uporednih mera, koje je sproveo NALED analizirajući praksu u 36 evropskih zemalja i zemljama Zapadnog Balkana.

Posmatrane države će u proseku izdvojiti oko 8% BDP-a za podršku privredi. Lideri na listi su Finska i Nemačka, koje će za mere odvojiti čak petinu BDP-a, dok su najskromnija davanja predvidele Severna Makedonija (0,2%) i Albanija (1,3%).

- Naš paket mera je neočekivano izdašan i gotovo je četvorostruko veći u odnosu na Hrvatsku i BiH, čije mere čine 3% njihovog BDP-a. Privreda u Srbiji je zadovoljna i donošenjem mera u relativno kratkom roku. S druge strane, izostala je targetirana podrška sektorima koji su najviše pogođeni krizom, kao što su turizam, prevoz putnika, zanatske usluge, rekreacija i drugi koji su bili prinuđeni da potpuno obustave poslovanje. U većini analiziranih država preduzeća mogu da koriste mere ako dokažu da im je od početka krize prihod opao najmanje 20% u odnosu na prethodni mesec ili isti mesec prethodne godine. A u Srbiji se, recimo, većina mera primenjuje linearno na sve firme, bez obzira što su možda beležile i rast prihoda, uz izuzetak finansijskog sektora, sektora osiguranja i onih kojima je podrška uskraćena, jer su otpuštale radnike – ističe Igor Lončarević, potpredsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a i partner u KPMG.

Preporuka je da resorna ministarstva izvrše dodatne sektorske analize uz konsultacije sa privredom i poslovnim asocijacijama kako bi se bolje identifikovale potrebe najviše pogođenih grana privrede i doneo poseban set sektorski osetljivih mera podrške.

Analiza je pokazala da su sve zemlje rasporedile novac za podršku privredi u tri ključne grupe mera – za odlaganje i umanjenje poreskih obaveza, za direktna davanja u cilju očuvanja broja zaposlenih, kao i za garancije i druge poluge za održavanje likvidnosti preduzeća.

Meru odlaganja i umanjenja obaveze plaćanja poreza i doprinosa predvidelo je svih 36 analiziranih država (u većini slučajeva uz mogućnost otplate na maksimalno 24 rate), dok je njih 33, uključujući i Srbiju, predvidelo pomeranje roka za plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica. Svaka treća zemlja odložila je prijavu i plaćanje PDV-a, što je jedna od mera koju su tražili privrednici u Srbiji, a nije obuhvaćena usvojenim paketom.

Prema NALED-ovoj analizi, 97% zemalja usvojilo je neku od mera za održavanje zaposlenosti. Ukupno 17 država, među kojima je i Srbija, omogućilo je direktnu pomoć za mala i srednja preduzeća.

Poboljšanje uslova kreditiranja kroz garancijske fondove predviđa 67% analiziranih država, a najveći broj njih je osnovao fondove u visini do 5% BDP-a. Garancijski fond koji je predvidela Srbija iznosi 4,4% BDP-a, a najveći fond, u visini od 19% BDP-a, predvidela je Italija, koja je jedna od najviše pogođenih zemalja pandemijom korona virusa.


Povezani Sadržaji

COVID19

Mere podrške su važan „tajm aut“ za privredu

01.04.2020

Ključne mere najavljenog paketa su odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade tokom vanrednog stanja, obezbeđivanje povoljnih...Pročitaj više
COVID19

Usvojene uredbe o primeni ekonomskih mera za pomoć privredi

10.04.2020

 Vlada Srbije usvojila je uredbe kojima je određeno kako će privreda...Pročitaj više

Ova stranica koristi kolačiće kako bismo vam obezbedili najbolje korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da pretražujete stranicu, pristajete na korišćenje kolačića.

NASTAVITE SAZNAJTE VIŠE