CBAM preti energetski intenzivnoj industriji, potrebna hitna reakcija države
Prelazni period od tri godine, koliko je naša zemlja imala da se prilagodi Uredbi o mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM - Carbon Border Adjustment Mechanism), polako se privodi kraju. Od 1. januara 2026. godine, Evropska unija će početi da oporezuje uvoz proizvoda sa visokim emisijama CO2, što će uticati da se naši proizvođači suoče sa poskupljenjem svojih proizvoda koje izvoze na tržište EU, a paralelno sa tim na domaćem tržištu sa nelojalnom konkurencijom iz trećih zemalja koje nemaju uveden sistem nacionalnog poreza na CO2.
Sve ovo posledično može imati drastično negativan i destabilišući uticaj na konkurentnost domaće energetski intenzivne industrije, što u ovom trenutku zahteva hitnu i adekvatnu reakciju državnih institucija.
Nedavno završena Analiza potencijalnih uticaja CBAM-a, koja je izrađena u organizaciji NALED-a, ukazuje na visok rizik od finansijskih pritisaka i gubitka konkurentnosti energetski intenzivne industrije u Srbiji, koje zapošljavaju oko 7 % radne snage i čine 11 % BDP-a Republike Srbije.
Oko 70 % izvoza CBAM proizvoda iz Srbije plasira se na tržište EU, što ovu industriju čini posebno ranjivom. U zemljama EU, prosečni intenzitet ugljeničnih emisija CBAM proizvoda je višestruko manji nego u Srbiji. Tome je doprineo sveobuhvatni, višegodišnji sistemski pristup EU, koji je kroz paket mera „Fitfor55“, sa jedne strane obezbedio mehanizme za smanjenje emisija CO2 svojoj industriji i paralelno sa tim, CBAM Uredbom sprečio da se napori unije na smanjenju CO2 nadoknade preseljenjem proizvodnje u zemlje koje nisu članice EU ili povećanjem uvoza proizvoda koji imaju veliki otisak CO2.
- Kako bismo održali konkurentnost domaće industrije u početnoj fazi njihove zelene tranzicije, neophodno je što pre kroz paket nacionalnih regulatornih mera, obezbediti mehanizme za smanjenje CO2 emisija, a nakon toga uspostaviti nacionalni mehanizam koji bi obuhvatio primenu takse na ugljenik za domaću industriju i istovremeno nacionalni CBAM mehanizam (po ugledu na EU), odnosno taksu na uvoz CBAM robe iz trećih zemalja u kojima su klimatske politike manje ambiciozne nego u Srbiji. Samo na ovaj način bi se za stavljanje u promet energetski intenzivnih proizvoda na tržište Srbije obezbedili ravnopravni uslovi u pogledu troškova povezanih sa emisijama CO2, kao što je to u EU. Dodatni budžetski prihodi koji bi se obezbedili na ovaj način bi se prvenstveno koristili za dekarbonizaciju energetski intenzivne industrije - kaže Slobodan Krstović, direktor za Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u.
Osim urgentnosti u pogledu implementacije, uspostavljanje takvog paralelnog mehanizma ne bi trebalo da bude izolovana mera, već integralni deo šireg institucionalnog okvira koji podržava sprovođenje Zelene agende.
Rezultati sprovedene Analize takođe pokazuju da bi uvođenje nacionalne takse na emisije CO2 sa projektovanom cenom ugljenika iz Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za 2034. godinu, privredu koštalo do 539 miliona evra godišnje (ne uključujući sektor električne energije), dok bi dodatni prihod države kroz domaći CBAM mehanizam sa 13 miliona evra u 2027. porastao do čak 128,6 miliona evra u 2034. godini.
Opravdanost ovakve mere kojom bi se sredstva umesto u EU kasu slivala u državni budžet Republike Srbije, bi bila održiva ako država prethodno obezbedi regulatorne mehanizme industriji kako bi smanjila svoje CO2 emisije. S obzirom na to da su CBAM i Zelena agenda novi regulatorni faktori koji do sada nisu bili obuhvaćeni prilikom određivanja pravila o državnoj pomoći, neophodno je detaljno preispitati postojeće regulative kojima se uređuju pravila za dodelu državne pomoći kompanijama, u smislu proširenja obuhvata na sektore obuhvaćene CBAM-om, proširenja primarnih ciljeva na koje se primenjuju odredbe Sektorske državne pomoći na oblast dekarbonizacije i povećanja gornje granice iznosa pomoći.
Prilagođavanje nacionalnog regulatornog okvira u smeru obezbeđenja mehanizama za dekarbonizaciju energetski intenzivne industrije, prvenstveno uključuje liberalizaciju uvoza alternativnih goriva i sirovina, zabranu izvoza otpada koji se može preraditi u Srbiji, kao i podsticanje izgradnje novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
U slučaju odsustva reakcije države, procenjeno smanjenje troškovne efikasnosti domaće industrije bespovratno bi ugrozilo izvoz Republike Srbije na tržište EU, kao i konkurentnost naše industrije na domaćem tržištu, usled naglog povećanja uvoza CBAM robe iz zemalja van EU. To bi neminovno uslovilo gubitak velikog broja radnih mesta, odnosno finansijsku održivost celokupne energetski intenzivne industrije koja posluje u Srbiji.
