Ekonomsko osnaživanje žena je nacionalni interes

Ekonomsko osnaživanje žena i radna jednakost su nacionalni interes jer žene čine polovinu ukupnog i radno sposobnog stanovništva i zato je potrebno da taj ljudski kapital stavimo u funkciju. Pomake u ovoj oblasti vidimo kao čašu koja je polupuna.

-Prethodnih godina učinjeno je puno konkretnih pomaka, od uspostavljanja Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti i brojnih programa i kampanja za jačanje svesti o značaju ove teme, istakla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović na panel diskusiji Empowered women, koju je organizovao magazin CorD u utorak 22. marta u Skupštini Grada Beograda.

Jovanović je naglasila da je prva prepreka postizanju boljih rezultata u jačanju položaja žena u društvu ekonomski disbalans koji je i glavna pretnja jednakosti.

- Činjenica je da su žene vlasnice samo 24% nekretnina, tek svaka peta firma je u vlasništvu žena i trećina preduzetničkih radnji, ali zato što se opredeljuju za ovu formu kao vid samozapošljavanja i uglavnom se bave uslugama, a ne proizvodnjom. U unutrašnjosti su podaci još alarmantniji jer tri od četiri žene na selu nisu plaćene za svoj rad i 60% njih ne uspeva da ostvari pravo na penziju tako da su to brojke koje treba uzeti u obzir kada razmišljamo o ovoj temi i kako da tu sliku menjamo. Druga prepreka su stereotipi u društvu koji takođe postavljaju pred žene teret očekivanja, da preuzmu kućne neplaćene poslove i rodno nametnute uloge, a odreknu se ličnih ambicija, napretka i karijere. Potrebno je da imamo što više žena u javnom životu, na funkcijama gde se donose odluke i upravlja sredstvima. Preporuka svim ženama je da bez ustručavanja predstavljaju svoje rezultate, da budu preduzimljive i svoje i da te rezultate ne prepuštaju muškarcima - rekla je Jovanović.

Prema njenim rečima, sve je više žena na javnim funkcijama u politici i privredi. Ono što nedostaje jeste da se ističu dobri primeri i uzori koje će slediti druge žene, da se organizuju kampanje i mentorski programi, podrška za zaposlene majke i žene preduzetnice. Ona je posebno istakla manjak žena u oblasti menadžmenta u sportu. Jovanović je dodala i da je situacija na lokalu još teža. Žene su često na višim pozicijama u lokalnim samoupravama, preuzimaju funkcije načelnica uprave, vode Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, ali teško dobijaju priliku da predvode gradove i opštine.

Skup je otvorila potpredsednica Vlade Srbije i predsedavajuća Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović i ocenila da je regulatorni okvir osnova bržeg napretka u ovoj oblasti. Ona je podsetila da smo prva država izvan Evropske unije koja je ušla u evropsko društvo koje meri nivo rodne ravnopravnosti i svake godine lista pokazuje da ostvarujemo napredak.

- Naš zadatak je da omogućimo da žene dođu na pozicije gde se donose odluke, da pomognemo da žene kao stubovi svakog društva budu mnogo više zastupljene tamo gde se pregovara ili priča o ratu i miru. Naša je borba veoma važna jer su žene te koje su odgovorne i veoma svesne kako svaki korak u jednom društvu utiče na njih i njihove živote. Jaz u platama je nešto čime se Koordinaciono telo posebno bavi. On  je danas 15% u Srbiji i koliko god izgledao nizak, realnost nije baš takva. Žene kada završe fakultet i dobiju posao, negde do 30 godina uspevaju da rade isti posao pod istim uslovima, ali kako su starije teže dolaze do unapređenja i pozicija i kada dođe vreme za penziju taj jaz u platama je veći od 50%. Zato treba da pokažemo da žene treba da budu jednako uključene i da nisu ništa manje vredne od muškaraca i da sve žene zaslužuju iste uslove jer je to prirodno, normalno i dobro za društvo i državu – rekla je Mihajlović.

Ambasadorka Kraljevine Švedske u Srbiji Anika Ben David podsetila je u okviru diskusije da rodna jednakost nije pitanje samo za žene već za celo društvo i da treba da se radi na tome da muškarci i žene dele odgovornosti, a ne da se pomaže ženama, navodeći primer da je u toj zemlji porodiljsko odsustvo 18 meseci i da ga supružnici dele.

- Pre više decenija naši zakonodavci shvatili su da mala zemlja kao Švedska sa samo 10 miliona ljudi ne može da uspe ako ne vuče sve resurse celokupnog ljudskog kapitala kojim raspolaže. Ne možemo da priuštimo da ne obrazujemo svoje žene i devojke i da ne budu zastupljene ekonomski i politički. Sve je pokrenuo civilni sektor pa su se nadovezali zakonodavci i onda se menjao mentalitet. Rodna jednakost nije kontroverzna tema u Švedskoj. Kada sam se zaposlila u Ministarstvu spoljnih poslova sredinom 90-ih, samo 10% ambasadora ili šefova odeljenja su bile žene, a sada ih je 47%. Mislim da je Švedska dobra zemlja za devojčicu da odraste ili ženu da radi, ali situacija nije idealna i još imamo određeni put da pređemo. I dalje imamo prisutno nasilje nad ženama i nemamo jednake plate tako da u tom delu nije velika razlika u odnosu na Srbiju – rekla je Ben David.

Izvršna direktorka Američke privredne komore u Srbiji Vera Nikolić Dimić dodala je da su u periodima krize ranjive grupe prve na udaru.

- Teret kovida je mnogo više pao na žene i pandemija je pokazala da razlike i dalje postoje i da moramo kulturološki da menjamo ponašanje jer nije dovoljan zakon ako društvo drugačije gleda na žene. Devojčice su najbolji đaci u školi, više ih upisuje i završava fakultet, sa većim uspehom, ali tokom karijere taj uspeh negde odmiče i zato je potrebno osnaživanje žena. Na našim partnerima je da daju tu podršku, a i na ženama je da se ne povlače. Iako vidimo puno žena na rukovodećim pozicijama pitanje je da li su to zaista pozicije moći i često su na rukovodećim položajima nekih odeljenja, ali u top menadžmentima ima mnogo više muškaraca – rekla je Nikolić Dimić.