Kako domaći biznisi mogu da osvoje onlajn kupce i izađu na strana tržišta
Građani Srbije sve više kupuju putem interneta, ali domaća mala preduzeća i dalje se suočavaju s izazovima u privlačenju i zadržavanju kupaca, kao i u širenju na strana tržišta. O tome se razgovaralo na panelu „Onlajn kupovina i globalno tržište: konkurentnost Srbije u digitalnoj ekonomiji“, održanom u okviru konferencije Međunarodna ekonomska pozicija Srbije – 2026.
Šef jedinice za istraživanje i analitiku u NALED-u Mihailo Gajić ukazao je na to da nepoverenje kupaca u onlajn plaćanje i dalje predstavlja jednu od prepreka za razvoj e-trgovine. To posebno ograničava male trgovce, koji se teže nadmeću s velikim platformama u pogledu dostupnosti proizvoda i kvaliteta korisničkog iskustva. Kao jedan od načina za olakšavanje kupovine iz inostranstva, Gajić je izdvojio mišljenje Narodne banke Srbije kojim je omogućeno da strani kupci domaću robu plaćaju u stranoj valuti, za šta se NALED zalagao. Ovime se uklanja jedna od prepreka pri plaćanju i domaći proizvodi postaju pristupačniji kupcima na međunarodnom tržištu.
– Potrebno je i prilagoditi infrastrukturu za onlajn plaćanja, kako bi ceo taj proces bio zaokružen. Smatramo i da bi prag od 1.000 evra za olakšanu proceduru kod priliva iz inostranstva trebalo povećati ili ukinuti, jer smo od njegovog uvođenja imali relativno visoku inflaciju – rekao je Gajić.
Najnoviji rezultati dobijeni u okviru Inicijative za bezgotovinsko plaćanje „Bolji način 2.0“ pokazuju da se uslovi za onlajn plaćanje u Srbiji menjaju na bolje. Izmenama Zakona o platnim uslugama preciznije su uređena plaćanja na daljinu i ojačani su bezbednost transakcija i zaštita korisnika, uključujući obavezu obaveštavanja o prevarama. Istovremeno, od maja 2026. Srbija je i operativno deo jedinstvenog evropskog platnog prostora (SEPA), čime su znatno smanjene naknade za prekogranična plaćanja.
Domaćim firmama to otvara lakši put do kupaca iz inostranstva. Sigurnija i jednostavnija plaćanja važan su temelj poverenja, koje je, kako pokazuju nalazi istraživačica Instituta ekonomskih nauka, jedan od najbitnijih faktora za odluku da li će kupovati putem interneta.
Viša naučna saradnica Departmana za digitalnu ekonomiju ovog Instituta, dr Milena Lazić, navela je da internet u Srbiji koristi 94 odsto građana, od čega 62 odsto kupuje onlajn, a broj domaćih internet prodavnica prelazi preko 6.000.
Naučna saradnica dr Marija Antonijević rekla je da u prilog nepoverenju kupaca svedoči podatak da polovina onlajn kupaca i dalje plaća gotovinom. Promena navika se desila tokom pandemije, tokom koje je, prema rečima naučne saradnice dr Đine Ivanović, 26 odsto onlajn kupaca prvi put kupovalo na internetu.
Da li će kupac zaista obaviti kupovinu zavisi od toga kako procenjuje rizik, istakla je viša naučna saradnica dr Jelena Krstić, zbog čega uslovi kupovine, isporuke i prava potrošača moraju biti jasni od samog početka.
Dušan Kovačević, v.d. rukovodioca za iskustvo isporuke i analitiku u Ananasu, istakao je da se lojalnost kupaca gradi kroz celo iskustvo kupovine, počevši od cene i izbora proizvoda, preko plaćanja i isporuke, do korisničke podrške i povraćaja robe. Kao ključne faktore naveo je komfor, poverenje i brzinu isporuke, ali podsetio da se iskustvo potrošača tu ne završava.
Domaće firme svoju prednost mogu da iskoriste i van granica Srbije:
– Istraživanje OECD-a o tome kako preduzeća sa lokalnog prelaze na regionalno tržište pokazuje da su za malu privredu prva na redu tržišta zemalja u okruženju. Kulturološka bliskost i sličnost navika kupaca čine ih odskočnom daskom za dalji izlazak na evropsko i globalno tržište, a da bi do toga došlo, malu privredu je potrebno više povezivati i snažnije podržati u internacionalizaciji, na čemu mi već aktivno radimo – zaključio je Mihailo Gajić.
Panel diskusija je održana uz podršku projekta „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja (ESG) za unapređenje konkurentnosti“, koji finansira Švedska, a sprovodi NALED.
