Katastar sada zna koliko rade njihovi službenici, opštine aktivno pomažu

U većini lokalnih samouprava u Srbiji, naročito u centralnim i zapadnim delovima zemlje, službe katastra uspešno rešavaju zaostale predmete i u pojedinim opštinama njihov broj je i do 30 puta manji u odnosu na primljene zahteve. S druge strane, u „crvenom“ su Beograd i drugi veći centri, opštine u istočnom delu Srema, na jugu Bačke, severu Banata i na krajnjem istoku zemlje.

Pet opština, od čega tri u Beogradu, su u „ljubičastom“, sa kritičnim brojem zaostalih predmeta, dok su dve opštine Braničevskog okruga tzv. ekstremi, jer broj zaostalih zahteva nadmašuje primljene pet odnosno čak 12,5 puta.

To su podaci koje je direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković predstavio na konstitutivnoj sednici Kluba opština i gradova sa povoljnim poslovnim okruženjem (BFC Klub). Reč je o 25 lokalnih samouprava, koje su uspešnim prolaskom kroz program Certifikacije opština s povoljnim poslovnim okruženjem u Jugoistočnoj Evropi (BFC SEE) stekle potvrdu da pružaju usluge po meri privrede. U BFC Klubu su i gradovi i opštine koji su u procesu certifikacije, a još sedam se opredelilo da uđe u proces i pristupi novom, sedmom radnom telu NALED-a.

- Imovinsko-pravna pitanja u vezi sa nepokretnostima jedan su od problema koji najviše opterećuju lokalne samouprave i jedan od prvih zadataka BFC Kluba biće da unapredimo saradnju opština i gradova sa Službom za katastar nepokretnosti u cilju bržeg rešavanja predmeta i realizacije razvojinih planova. RGZ u nekim delovima nema dovoljno zaposlenih i opštine puno pomažu dajući svoje ljude kao ispomoć i tu saradnju bi dalje trebalo unapređivati. S druge strane, lokalne samouprave bi pomogle efikasnosti katastra i tako što bi na vreme i u digitalnom obliku dostavljale podatke potrebne za upis, čime bi se smanjili zastoji. Na kraju, bitno je i da lokalne samouprave i svi učesnici u pravnim poslovima koji se tiču nepokretnosti eliminišu praksu traženja izvoda iz lista nepokretnosti, jer uvid u te podatke sada mogu da obave besplatno preko portala RGZ – kaže Dragana Sotirovski, predsednica BFC Kluba i gradonačelnica Niša.

Republički geodetski zavod uveo je sistem praćenja efikasnosti rada područnih službi i sada ima precizne informacije o broju primljenih zahteva za upis, broju zaostalih predmeta, broju zaposlenih, ali i podatke koliko oni aktivno rade. Na osnovu toga, centrala RGZ ocenjuje rad svojih službi.

- Zahvaljujući digitalizaciji poslovnih procesa, RGZ može egzaktno da prati efikasnost postupanja i drugih aktera zemljišne administracije, uključujući jedinice lokalne samouprave, sudove, javne beležnike i druge. Efikasnost postupka upisa zavisi i od njih - da li donose akte kojima se utvrđuju prava na nepokretnostima na, sadržinski i formalno, propisan i ujednačen način i da li ih, bez odlaganja, digitalnim putem dostavljaju Službi za katastar nepokretnosti. Lanac zavisi od svih učesnika, a stanje se vidi u katastru pa se često stiče utisak da je glavni problem kod nas. Međutim, nezavisna ekspertska grupa je analizom primene Zakona utvrdila da na strani katastra nije ni deseti deo. Očekujemo podršku BFC Kluba da prevaziđemo izazove kroz povećanje kadrovskih kapaciteta naših službi i uniformno izdavanje rešenja o utvrđivanju prava vlasništva – kaže direktor RGZ Borko Drašković.

U prethodnom kvartalu, najduže aktivno radno vreme zabeleženo je kod službenika zaduženih za Lapovo – šest sati i 39 minuta. Slede službenici u Knjaževcu (6:28) i Beočinu i Ražnju (6:25). Nešto ispod šest sati aktivno su radili službenici katastra zaduženi za Čoku (5:58), Opovo, Sopot i Arilje (5:52), Suboticu (5:51) i Dimitrovgrad (5:47). Меđutim, da broj sati aktivnog rada nije jedini pokazatelj efikasnosti govori i to da neke od ovih lokalnih samouprava nisu u „zelenom“ i da imaju problema sa zaostalim predmetima.

Pored službi u četiri lokalne samouprave kod kojih je aktivno radno vreme iznad šest sati, tu je i više od 70 gradova i opština u kojima je radno vreme iznad pet sati. S druge strane, neslavan rekord drži služba katastra u jednoj od opština na samom jugu čije je prosečno aktivno radno vreme po službeniku u toku radnog dana bilo svega dva sata i 29 minuta, opština u Bačkoj (2:41) i opština na istoku Srbije (2:42). U još sedam prosečno radno vreme bilo je između tri i četiri sata.

Kada je reč o ocenama, nema odličnih, a nema ni službi sa prosečnom ocenom iznad četiri. Najbolje ocenjeni su službenici u Jagodini, Bačkoj Palanki i Malom Iđošu (3,76), Kikindi (3,72), Pančevu (3,71), Novom Bečeju i Opovu (3,64). Najniža ocena pripala je službenicima katastra u jednoj bačkoj opštini (tek 1,77). U gotovo 30 lokalnih službi prosečna ocena bila je ispod tri.

Na prvoj sednici BFC Kluba istaknuto je da su prepreke u rešavanju predmeta uočene i u lokalnim samoupravama koje „dele“ službenike tako što zaposleni u područnim jedinicama katastra pokrivaju više gradova i opština. S druge strane, katastar nastoji da zastoje reši tako što deo predmeta „prebacuje“ u službe koje imaju više resursa, a takođe prioritet daje onim predmetima koje samouprave istaknu kao urgentne jer je reč o razvojnim projektima.

Ciljevi BFC Kluba su unapređenje zakonskog okvira za lokalni razvoj, primena najviših međunarodnih standarda povoljnog poslovnog okruženja, optimizacija procedura i digitalizacija usluga za građane i privredu i promocija investicija i preduzetništva. U BFC Klubu ističu da gradovi i opštine koji su lideri razvoja zaslužuju poseban tretman države i institucija, da bi još snažnije predvodili razvoj zemlje. U isto vreme, imaju obavezu da razmenjuju svoja iskustva i međusobno i sa opštinama koje zaostaju u razvoju, da bi i drugima pomogli.

BFC SEE deo Vladinog Programa za reformu sistema lokalne samouprave u Srbiji

Vlada Srbije je početkom jula usvojila Program za reformu sistema lokalne samouprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2025. godine, čiji će sastavni deo u narednim godinama biti i Program certifikacije gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi – BFC SEE. Sprovođenje programa treba da doprinese pobolјšanju pravnog i organizacionog okvira, profesionalizaciji, efikasnosti i modernizacije svih aspekata funkcionisanja lokalne samouprave. U kontekstu praćenja dobrog upravlјanja lokalnim ekonomskim razvojem u dokumentu se između ostalog ističe uloga BFC SEE programa kao važnog segmenta u procesu reforme sistema lokalne samouprave u Srbiji, čime je država prepoznala značaj procesa certifikacije kao instrumenata koji svim gradovima i opštinama pruža jasne smernice kako i na koji način da unaprede svoje performanse u domenu dobre uprave.