Ko su top pet najvećih donatora u Srbiji?
Evropska unija je, u poslednjih dvadeset godina, kroz bespovratnu pomoć izdvojila dva do tri puta više sredstava nego svi ostali međunarodni partneri zajedno, sa godišnjim iznosima koji se kreću između 200 i 300 miliona evra, što je čini ubedljivo najvećim donatorom u Srbiji. Za razliku od Evropske unije, koja stabilno ostaje razvojni partner i čak povećava dostupnost bespovratnim finansijskim sredstvima, najveći broj bilateralnih i multilateralnih partnera tokom tih 20 godina smanjivao je obim svoje finansijske podrške ili ih čak ih u potpunosti prekidao, kao na primer Austrija ili SAD. Ovo je očekivani trend koji će se i nastaviti kako Srbija napreduje na evropskom putu- raspoloživost evropskih fondova se povećava dok drugi partneri svoju razvojnu pomoć smanjuju i usmeravaju ka manje razvijenim zemljama.
Prošle godine, iza Evropske unije, kao značajniji partneri sledile su Nemačka, Švajcarska i Švedska, koje godišnje izdvajaju desetine miliona evra, dok Norveška i ostali bilateralni donatori i međunarodne organizacije, poput agencija Ujedinjenih nacija, OEBS-a i Saveta Evrope, učestvuju sa znatno manjim iznosima bespovratnih sredstava, ali predstavljaju značajnu podršku reformama, evropskim integracijama i društveno-ekonomskom razvoju.
Prema rečima Ane Ilić, direktorke Odeljenja za dobru upravu i projekte u NALED-u, za razliku od drugih donatora koji se fokusiraju na ograničen broj oblasti u skladu sa sopstvenim razvojnim strategijama, EU jedina podržava praktično sve segmente društvenog života u Srbiji.
Najviše sredstava ulaže se u infrastrukturu, tj. energetiku, saobraćaj i zaštitu životne sredine, ali i u socio-ekonomski razvoj, inovacije, digitalizaciju i zdravstvo. Takođe, posebno mesto zauzima oblast vladavine prava, koja obuhvata reformu pravosuđa, ljudska prava, slobodu medija i jačanje institucija, što se sve poklapa sa nacionalnim prioritetima, preporukama NALED-a, ali i potrebama građana i privrede.
Još jedan jako bitan segment ulaganja odnosi se na jačanje regionalne saradnje, koju je EU direktno podržala i kroz Plan rasta za Zapadni Balkan, vredan šest milijardi evra, ali i kroz projekte prekogranične saradnje, usmerene na poboljšanje kvaliteta života lokalnog stanovništva i smanjivanje teritorijalnih ekonomskih i socijalnih razlika.
- NALED je aktivni učesnik nekoliko takvih EU projekata. U Subotici i još tri pogranične opštine u Hrvatskoj, radimo na uspostavljanju solarnih elektrana na 30 javnih objekata, instalaciji pametne javne rasvete i postavljanju 13 pametnih autobuskih stajališta, dok je sa druge strane, na jugu Srbije u Novom Pazaru, Tutinu i opštinama iz Crne Gore, nedavno završen projekat razvoja primarne selekcije i sakupljanja otpada na lokalu. Tim povodom, EU je donirala i 1.500 kanti za pravilno razvrstavanje otpada u domaćinstvima i jedan kamion za sakupljanje JKP-u u Novom Pazaru – objašnjava Ilić.
Imajući u vidu značaj očuvanja životne sredine i usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u Poglavlju 27, NALED pruža tehničku pomoć resornom ministarstvu u uspostavljanju regionalnog sistema upravljanja otpadom za Grad Novi Sad i sedam okolnih opština, dok istovremeno kroz projekat Growth4Blue i saradnju sa partnerima iz Grčke, Italije, Slovenije, Crne Gore i Severne Makedonije podržava razvoj plave ekonomije kroz usklađivanje potreba tržišta i dostupnih kadrova u oblastima ribarstva, brodogradnje, rečnog i jezerskog turizma.
- U 2026. treba da nastavimo sa povezivanjem naše privrede sa evropskom kroz razvoj održivog i odgovornog poslovanja, dekarbonizaciju, održivu trgovinu i razvoj inovacija. Važno je da naša privreda što brže napreduje u primeni evropskih standarda u poslovanju i da maksimalno iskoristi fondove koji su joj dostupni iz različitih evropskih programa. To je prostor u kojem možemo da napravimo značajan iskorak već ove godine, a NALED kao kontakt tačka Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT) posebnu podršku pružiće startapovima, istraživačima, kompanijama i svima onima koji žele da inoviraju i svoja inovativna rešenja i proizvode ponude evropskom tržištu – zaključila je Ilić.
