NALED i KPMG popisali gotovo 1.200 republičkih neporeskih nameta
Građani i privreda plaćaju gotovo 1.200 republičkih taksi, naknada i drugih neporeskih nameta pri čemu su u 2019. za ove namene izdvojili 167 milijardi dinara, pokazala je analiza kompanije KPMG i NALED-a sprovodena u okviru projekta za reformu neporeskih prihoda, koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).
Cilj projekta je smanjenje parafiskalnog opterećenja i povećanje transparentnosti i predvidivosti svih neporeskih dažbina za privredu i građane. Koncept predložene reforme predstavljen je resornoj instituciji - Ministarstvu finansija.
- Naša analiza pokazala je da važeće uređenje neporeskih nameta, kao izuzetno važna oblast javnih finansija, stvara nesigurnost i nepredvidivost pre svega u poslovnom okruženju, jer se većina nameta utvrđuje podzakonskim aktima ili odlukama, nejasna su i složena pravila utvrđivanja visine i teško se kontroliše njihovo ubiranje. Od 1.189 taksi, naknada i drugih nameta koji su propisani u više od 200 zakona i 270 podzakonskih akata, više od četvrtine odnosno 331 ne prolazi kroz sistem trezora. To znači da ni Ministarstvo finansija nema potpune i tačne izveštaje o iznosima koji se naplaćuju. Želimo da kroz projekat podržimo Ministarstvo finansija i da zajedno uredimo ovu oblast u korist svih - građana, privrede i države – kaže Igor Lončarević, potpredsednik Saveza za fer konkurenciju u NALED-u i partner u kompaniji KPMG.
Prema njegovim rečima, osim popisa i analize svih neporeskih nameta na republičkom nivou, paralelno se realizuje i popis neporeskih dažbina koje građanima i privredi naplaćuju javna preduzeća, gradovi i opštine.
- Jedan od ključnih problema sa neporeskim nametima jeste činjenica da podaci o njima nisu lako dostupni i ažurni i zato je jedan od glavnih predloga reforme, na kojem NALED insistira godinama unazad, izrada javno dostupnog elektronskog registra svih neporeskih nameta. U tom registru bile bi evidentirane sve takse, naknade i druge neporeske dažbine koje privreda i građani moraju da plate, a za njegovu ažurnost bila bi odgovorna država. Jedna od naših ideja je i da direktni i indirektni korisnici budžeta, javna preduzeća, javne agencije i sve druge organizacije, koje su korisnici javnih sredstava, ne mogu da naplaćuju namete koji nisu evidentirani u registru, koji bi bio u nadležnosti Ministarstva finansija – ističe Lončarević.
Kako je jedan od ciljeva projekta, pored ujednačavanja visine taksi za iste usluge odnosno izvršene radnje, i smanjenje broja parafiskalnih nameta, za svaku od popisanih taksi i naknada na republičkom nivou analizirano je 17 bitnih elemenata, od kojih je najznačajnija njihova priroda - da li je zaista reč o taksi, naknadi ili je u pitanju porez, propisana cena ili neka druga vrsta nameta.
Poseban akcenat, u okviru reforme neporeskih nameta je na definisanju jedinstvene metodologije za utvrđivanje visine takse prema stvarnim troškovima republičkih i lokalnih organa koji pružaju javne usluge, uz posebno uređivanje taksi za postupke koji se vode elektronskim putem imajući u vidu da postupci u okviru eUprave značajno smanjuju stvarni trošak pružanja usluge.
Značaj Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara
Prvi veći pomak na reformi neporeskih nameta učinjen je u decembru 2018. kada je usvojen Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, sa ciljem da se jednim zakonom urede sve naknade za korišćenje javnih dobara, koje su do tada bile uređene sa preko 40 propisa na republičkom nivou i sa više od 130 odluka jedinica lokalne samouprave, javnih preduzeća i različitih agencija. Njime su sve naknade razvrstane u 15 grupa. U okviru svake grupe naknada posebno su uređeni obveznik, osnovica i način utvrđivanja naknade, dok su njihove visine propisane članovima i prilozima Zakona.
