Počela priprema Akcionog plana Strategije pametne specijalizacije 2026-2027
Olakšice za startape, jačanje saradnje između nauke i privrede, unapređenje okvira za sprovođenje kliničkih studija i transformacija obrazovnih programa u oblasti poljoprivrede kako bi se privukle nove generacije, neke su od mera koje su učesnici radionice izneli povodom početka izrade novog Akcionog plana za Strategiju pametne specijalizacije 2026-2027.
Na radionici koju su u prostorijama Naučno-tehnološkog parka Beograd, organizovali NALED i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, u saradnji sa Evropskim institutom za inovacije i tehnologiju (EIT), učestvovali su ključni akteri iz prioritetnih oblasti, uključujući privredu, akademsku zajednicu i javni sektor, kako bi osigurali da definisani prioriteti oslikavaju realne probleme.
- Srbija je još 2017, kao prva zemlja van EU, prepoznala značaj uspostavljanja Strategije pametne specijalizacije, koja je usvojena 2022, sa obavezom izrade akcionih planova na svake dve godine, kao što radimo i danas. Ključne oblasti koje smo prepoznali su hrana budućnosti, informaciono-komunikacione tehnologije, kreativne industrije, mašine i proizvodni procesi. Upravo u te segmente usmeravamo naša ulaganja, sa ciljem daljeg unapređenja inovacionog ekosistema u Srbiji – naveo je Aleksandar Jović, savetnik u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, prilikom otvaranja radionice.
Prethodni Akcioni plan 2023-2025 nalazi se u trećoj godini implementacije i sadrži 46 mera, od kojih se najveći broj, njih 16, nalazi upravo u nadležnosti Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.
- Sama strategija je koncept razvijen u okviru EU. Iako je prvobitno bila namenjena državama članicama, ona sve više postaje preduslov za korišćenje raznih fondova koji su Srbiji od velikog značaja. Među ključnim rezultatima u prethodnom periodu izdvajaju se izgradnja BIO4 Kampusa, lansiranje programa podrške Fonda za nauku izvrsnim idejama i Fonda za inovacionu delatnost i otvaranje Ložionice kao prvog centra za kreativne industrije – izjavio je prof. dr Viktor Nedović, koordinator 4S procesa i direktor SAIGE projekta.
Važnost strategije pametne specijalizacije za Srbiju ogleda se, između ostalog, u tome što pomaže da se uspostavi bolja veza između naučno-istraživačkih i inovacionih aktivnosti, s jedne strane i privredne i industrijske strukture s druge strane. Na taj način se omogućava i bolja koordinacija između naučno-istraživačke i industrijske politike, a sa istim ciljem je i Evropski institut za inovacije i tehnologiju u junu otvorio svoj prvi Hub u Srbiji.
- NALED je od juna kontakt tačka za EIT u Srbiji i kroz taj okvir smo podržali izradu i sprovođenje akcionog plana. Pratimo evropske politike i agendu održivosti – zelenu tranziciju, digitalizaciju i sve zahteve koji se postavljaju pred našu privredu kako bi ona bila konkurentna i imala pristup fondovima, finansiranju i javnim nabavkama. Da bi to postigla, privreda mora da se okreće čistim tehnologijama, dekarbonizaciji i inovacijama. To je u interesu celog društva, a programe i resurse EIT-a vidimo kao značajnu podršku u tom procesu – rekla je Ana Ilić, direktorka za dobru upravu i projekte u NALED-u i EIT community officer.
Ovo je bila prilika da se učesnicima radionice bliže predstave programi podrške koje EIT nudi, budući da su oni namenjeni svima – od fizičkih lica kao što su studenti, preduzetnici, istraživači do većih grupa startapa, kompanija, preduzeća, itd.
- Ta podrška ide za ceo ciklus inovacija, od razvoja ideje do izrade koncepta, plasiranja na tržište i povezivanju privrede sa startapovima. Aplikantima koji dolaze iz Jugoistočne Evrope na raspolaganju su programi kao što su EIT Jumpster, Test Farms, Sales Booster i Chalenge Labs, a preporuka sa naše strane je da pratite EIT sajt, kako biste uvek bili u toku sa konkursima, vebinarima, info danima i drugim događajima koje EIT Food i druge zajednice organizuju – istakao je Pavel Haricki, EIT Food ekosistem menadžer.
