EIT Food Hub: 17 prijava za razvoj inovacija u poljoprivredi
Na poziv za programe podrške koji je raspisao Evropski institut za inovacije i tehnologiju (EIT) stiglo je 17 prijava iz Srbije, a više od polovine prijavljenih istraživača apliciralo je za Team up program koji spaja talentovane tehnološke inovatore sa odgovarajućim poslovnim partnerima kako bi ubrzali komercijalizaciju inovacija.
Pored navedenog, zainteresovani startapovi, preduzetnici i kompanije mogli su da se prijave za još tri programa – Test Farms, Jumpstarter i Sales Booster. Poziv je ispred EIT-a uputio NALED koji će naredne dve godine biti njegov predstavnik u regionalnoj mreži Food Hub-ova i zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu predstavljati Srbiju.
Prvi info dan koji je održan za sve koji su se prijavili i koji su zainteresovani da se upoznaju sa radom EIT Food Hub-a otvoren je predstavljanjem planova Ministartva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za naredni period u kojem će fokus ovog resora biti na stočarstvu. Šef odseka za označavanje, kvalitet hrane i organsku proizvodnju Branislav Raketić rekao je da je u toku izrada dugoročne Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja bi trebalo da pruži glavne pravce kojima treba da se kreće prehrambena industrija.
Prisutnima se obratila i direktorka BIO4 kampusa Smiljana Krivokuća koja je svima prenela da će nakon zdravstva hrana biti sledeća velika tema kojom će se kampus baviti, kao i ambalažom, emisijama co2, i svime što ide uz razvoj prehrambenog sektora. Ona je sve pozvala da upute sve svoje predloge u kom pravcu treba da se ide kako bi se kampus opremio, sa kojim stejkholderima je potrebno povezati se i drugo što smatraju relevantnim.
Istraživanje NALED-a pokazalo je da je ukupni CO2 otisak u srpskom lancu snabdevanja od njive do trpeze procenjen na približno 6 miliona tona emisija, od čega se 66% emituje u okviru poljoprivredne proizvodnje, 24% u prerađivačkoj industriji, a ostatak u okviru transporta, skladištenja i maloprodaje.
Menadžer za regulatornu reformu u NALED-u Todo Terzić rekao je da prelazak sa konvencionalnog na regenerativni model obrade zemljišta nosi svoje ekonomske prednosti i kao jedan od primera naveo da troškovi koji najviše opterećuju proizvodnju, a to su troškovi goriva mogu da se spuste za 40%. Model održive poljoprivrede može da pomogne i kod rešavanja tranzitnih barijera, razvoja pakovanja koja mogu biti reciklirana i uopšte dovede do boljeg obeležavanja hrane kako bi kupac koji nema dovoljno znanja mogao odmah da zna šta kupuje i ko stoji iza tog proizvoda.
NALED je uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida) izradio i Vodič za prelazak na metode regenerativne poljoprivrede u primarnoj ratarskoj proizvodnji, kako bi se poljoprivrednim proizvođačima koji se bave ratarskom proizvodnjom ukazalo na prednosti regenrativne poljoprivrede u odnosu na konvencioanlnu proizvodnju u cilju ostvarivanja stabilnih prinosa i smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu, zemljište, vodu i vazduh.
Ewa Karólewska, senior projektni menadžer za podršku startapovima u EIT-u, uključila se da pozdravi prisutne i predstavi novi program Impact Funding Framework za koji će poziv biti otvoren u novembru. Svi timovi istraživača i privrednika imaju vremena da se pripreme i prijave, kako bi ostvarili finansijsku podršku za razvoj i komercijalizaciju svojih rešenja.
