Preko 60 učesnika iz regiona i EU učestovalo na radionici ,,Napredak država kandidata u regionalnoj politici
Da li i na koji način Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) priprema zemlje kandidate i potencijalne kandidate za regionalnu politiku Evropske unije i strukturne fondove bila je središnja tema onlajn radionice „Napredak država kandidata u regionalnoj politici“ u okviru 19. Evropske nedelje regiona i gradova za preko 60 učesnika iz zemalja Evropske unije i Zapadnog Balkana. Skup je organizovao NALED u saradnji sa sa Evropskom komisijom (DG REGIO – Generalni direktorat za regionalnu i urbanu politiku).
Učešće na panelu uzeli su Žil Kitl, predstavnik Generalnog direktorata za regionalnu i urbanu politiku, Aleksandar Andrija Pejović, konsultant i bivši ministar evropskih poslova Crne Gore, nacionalni IPA koordinator za pretpristupne fondove i glavni pregovarač za pristup Crne Gore Evropskoj uniji, zatim Andrija Pejović, konsultant za strateško planiranje i programiranje, kao i Nataša Mikuš Žigman, državni sekretar u hrvatskom Ministastvu ekonomije i bivši šef radne grupe za pregovaranje poglavlja 22. Radionicom je moderirala Ana Ilić, direktorka za dobru upravu, NALED.
Ovom prilikom predstavljeni su i preliminarni rezultati Analize napretka država kandidata u regionalnoj politici koju NALED sprovodi za potrebe EK (DG REGIO) od decembra 2020. godine, a razgovaralo se i o aktuelnim izazovima i mogućim rešenjima.
Nedostatak potrebnih znanja, manjak koordinacije, nemogućnost da se prepoznaju ključni ključni prioriteti u okviru poglavlja 22, neadekvatni kapaciteti potencijalnih korisnika fondova u okviru EU kohezione politike samo su neki od identifikovanih problema u ovoj oblasti.
Prema oceni učesnika, postojeći IPA fondovi nisu dovoljni da bi se umanjile razlike između zemalja kandidata i zemalja članica, zbog čega je potrebno preduzeti niz mera. Najpre, potrebna je veća usklađenost IPA sistema sa potrebama i procedurama kohezione politike EU, kao i odgovarajuća ulaganja u cilju uspešnije implementacije EU regionalne politike. Uz to, preporuka je i da mape puta za izgradnju administrativnih kapaciteta postanu obavezne za zemlje kandidate i potencijalne kandidate i povezane sa procesom ekonomskog upravljanja.
Kao potencijalno rešenje istaknut je i pristup „učenje kroz rad“, i to kroz obuke nacionalnih aktera koji treba da budu odgovorni za upravljanje IPA za pripremu kohezione politike, a bilo je i predloga koji su se odnosili na izraženiju socio-ekonomska komponentu IPA i dosledniju primenu mehanizama implementacije i konvergencije.
Kada je reč o finansijskim izazovima, panelisti su ukazali na potrebu uravnoteženja ulaganja u skladu sa pristupom i akcijama „konvergencije“. S obzirom na okolnosti, IPA instrument bi morao biti inovativniji u mobilizaciji različitih izvora finansiranja. U tom smislu, važno je obezbediti mehanizme za sufinansiranje akcija.
Pored navedenih, učesnici su kao moguća rešenja istakli i direktno učešće relevantnih resornih direktorata Evropske komisije za klastere kao što su Konkurencija i inkluzivni rast, kao i Zelena agenda i održiva povezanost u implementaciji Instrumenta za predpristupnu pomoć (IPA). Prema njihovom mišljenju, priprema za kohezionu politiku treba da bude interaktivnija, pre svega kroz direktnu saradnju sa relevantnim Generalnim direktoratima Evropske komisije i sa državama članicama EU.
Radionica je bila interaktivnog karaktera, a govornici su posredstvom platforme Slido imali mogućnost da odgovaraju na postavljena pitanja. Ovom prilikom, svi zainteresovani su od učesnika mogli da dobiju više informacija o tome kako IPA funkcioniše u stvarnosti, šta su pririoriteti kod finansiranja pod IPA III, koje obaveze imaju zemlje koje pretenduju na članstvo i drugo.
