Radnik u Srbiji elektronskim putem može da dobije samo rešenje za godišnji odmor i platni list. Svi ostali dokumenti moraju da budu na papiru. Barem tako kažu inspektori, pozivajući se na Zakon o radu. Iako Zakon o elektronskom dokumentu izjednačava važnost i snagu papirne i elektronske forme i iako bi digitalizacija obezbedila viši nivo zaštite podataka radnika, a privredi donela uštede, kolizija propisa svima pravi štetu.
NALED je zato digitalizaciju svih dokumenata, elektronsku dostavu i čuvanje svih dokumenata iz radno-pravnih odnosa nominovao kao jednu od 15 prioritetnih preporuka novog izdanja Sive knjige. Uvođenjem ove novine u zakonski okvir i uspostavljanjem ove prakse, zaposleni bi mogli u elektronskoj formi da zaključe ugovor o radu, te da im elektronskim putem bude dostavljen pravilnik o sistematizaciji, rešenje o plaćenom odsustvu, neplaćenom odsustvu, rešenje o porodiljskom i druge dokumente.
- Radnicima bi trebalo dati mogućnost da sami izaberu da li žele da sačine i dobiju ove dokumente elektronskim ili tradicionalnim putem u paprinoj formi. Zato smo u preporuci Sive knjige naznačili da bi dodavanjem posebnog člana u Zakon o radu trebalo predvideti i opciju kreiranja, dostavljanja i čuvanja dokumenata, opštih akata i ugovora u digitalnoj formi. Zakon to sada dozvoljava samo u dva slučaja – objašnjava Jelena Mićić iz NALED-a.
Elektronski pečat i potpis godinama su u svakodnevnoj primeni u firmama i njihova izrada i čuvanje značajno smanjuju troškove i gubitak vremena. Takođe, elektronski dokumenti obezbeđuju visok nivo zaštite podataka i privatnosti jer se štite šiframa, enkripcijom i drugim sigurnosnim mehanizmima. Međutim, neusklađenost propisa i nerazumevanje inspekcijskih organa otežavaju poslodavcima i zaposlenima da koriste pogodnosti koje im zakonski stoje na raspolaganju.
Praksa pokazuje da inspekcije često tumače da bi sva dokumenta trebalo da budu u papirnom obliku i firme se ponašaju u skladu s tim, između ostalog i zbog nezanemarljivih novčanih kazni, pa moraju da izrađuju i arhiviraju i štampane verzije svih radno-pravnih dokumenata.
Često se dešava u praksi da su kompanije već uvele digitalnu formu dokumenata, ali zbog zakonskog okvira i ustaljene prakse svu dokumentaciju štampaju i time rade dupli posao. Iskustva stečena za vreme pandemije ukazala su na suštinski značaj fleksibilne, elektronske komunikacije između poslodavaca i zaposlenih, lišene nepotrebnog formalizma i preterano dugih procedura.
S obzirom na to da prednosti tehnološkog napretka mogu doprineti poboljšanju i modernizaciji poslovanja, donošenje izmena Zakona o radu u oblasti elektronskog čuvanja i dostavljanja dokumentacije iz radno-pravnih odnosa, bilo bi dodatan podsticaj unapređenju efikasnosti privrede.
Trend prelaska na elektronsko čuvanje i dostavljanje dokumenata se ubrzava u mnogim evropskim zemljama. Pravo treba da ide u korak sa društvom, prateći njegov razvoj, a za sada su na ovaj način svoje poslovni ambijent modernizovale i digitalizovale Estonija, Danska, Finska, Poljska i od početka ove godine Hrvatska.
10.07.2019
U sredu, 10. jula, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Kancelarija za IT i eUpravu i NALED organizovali su 26. sednicu...Pročitaj vest05.12.2022
Osim uvođenja jedinstvenog elektronskog zdravstvenog kartona, naredni korak u...Pročitaj vest27.02.2022
Inspektori Poreske uprave tokom prošle godine privremeno su zatvorili 41%...Pročitaj vest19.07.2020
Tržišna inspekcija u poslednjih godinu i po dana na teren je izlazila u proseku 65 puta dnevno i obavila rekordnih 36.000 nadzora i...Pročitaj vest16.10.2018
Uz podršku NALED-a i Ambasade Kraljevine Norveške, Ministarstvo...Pročitaj vest27.08.2022
Građani Srbije u proseku idu tri do četiri puta do svog izabranog lekara, kako...Pročitaj vestOva stranica koristi kolačiće kako bismo vam obezbedili najbolje korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da pretražujete stranicu, pristajete na korišćenje kolačića.
NASTAVITE SAZNAJTE VIŠE