Reforma upravljanja otpadom i podsticaji za privredu put do zelene tranzicije u Srbiji

Privreda i dalje vidi zelenu tranziciju kao prioritet, ipak, potrebna je podrška države, pre svega, kroz fiskalne mehanizme, zelene javne nabavke i pristup kapitalu, jer je privatni sektor i dalje prepušten sam sebi u procesu prilagođavanja zahtevima koje diktira Evropska unija, zaključak je ESG panela, koji je organizovao NALED, uz podršku Švedske Vlade, u okviru projekta “Efikasne javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za unapređenje konkurentosti”.

Panel je ove godine okupio predstavnike privrede, akademske zajednice, bankarskog i civilnog sektora sa ciljem da se osvetli budućnost ESG agende u kontekstu aktuelnih globalnih trendova i izazova. 

- Prošlog maja glavno pitanje bilo je koliko EU agenda i ciljevi održivosti guraju naše kompanije da budu konkurentnije, a koliko im predstavljaju opterećenje i zaključak je bio da treba graditi ekosistem u kome ćemo moći da usklađujemo svoje interne politike i postižemo sinergetske efekte. Sada se okrećemo globalnim kretanjima između većih sila koji nameću fokus na trgovinu i carinske politike koje utiču na relaksaciju ovih propisa. Cilj danas je da sagledamo relevantnost ESG agende nadalje, koga i koliko se tiče. S druge strane da prodiskutujemo šta je urađeno, a  šta su i dalje izazovi – rekla je Ana Ilić, direktorka Odeljenja za dobru upravu i projekte u NALED-u.

Učesnici panela su istakli da se ESG zahtevi u Srbiji još uvek posmatraju više kao administrativno opterećenje nego kao šansa za strateški razvoj. Dok međunarodne kompanije dobijaju podršku iz svojih centrala, domaća preduzeća često nemaju kapacitete ni znanja za usklađivanje sa evropskom regulativom.

Takođe, mere koje su trenutno na snazi ne stimulišu privredu da smanji količine otpada koje se odvoze na deponiju, jer trenutni način obračunavanja takse uzima u obzir samo površinu poslovnog prostora, pa tako i oni koji proizvode manje, plaćaju istu cenu. Preporuka Sive knjige NALED-a je da količina otpada bude glavni kriterijum za obračun komunalnih troškova, što predstavlja i prvi važan korak ka dekarbonizaciji industrije i sprovođenju cirkularne ekonomije.

Srbija je, kako je navedeno, najniže u Evropi kada je reč o korišćenju alternativnih sirovina i goriva, pre svega, zbog neadekvatnog sistema upravljanja otpadom, nesanitarnih deponija i zakonskih ograničenja koja onemogućavaju uvoz neopasnog otpada za energetske svrhe. Takođe, istaknuto je da postavljanje solarnih panela i drugih održivih tehnoloških rešenja nailazi na zakonske i birokratske barijere.

U poređenju sa primerima iz regiona, poput uvođenja ekoloških taksi u Hrvatskoj koje su podstakle investiranje u kompostere i infrastrukturu, zaključeno je da je i Srbiji potrebna slična odlučnost kako bi se ostvario istinski pomak.

Kao važna mera istaknuto je i da je potrebno raditi na pošumljavanju i očuvanju biodiverziteta. Naša država je preuzela obavezu da 40% mora biti pod šumama, a trenutno smo na 25%.

- Uz aktivniju ulogu finansijskog sektora, bolje povezivanje naučne zajednice sa privredom, kao i kontinuiranu edukaciju svih učesnika u sistemu, moguće je stvoriti nacionalni ekosistem koji prepoznaje ESG kao strateški pravac. Potrebno je da postoje određeni pozitivni primeri koji će kompanijama da pokažu da je to ispravno. Mi smo još uvek u inicijalnoj fazi. Bez primera iz prakse da nešto dobijamo od toga, jako malo ulaganja će ići u tom smeru. Zato bez konkretnih stimulansa i saradnje javnog i privatnog sektora, zelena tranzicija može postati još jedan teret za privredu. ESG mora biti alat za kreiranje socijalnih i ekonomskih inovacija, a ne isključivo regulatorna obaveza - zaključio je Ernest Vlačić, profesor na FEFA Fakultetu.