Srbija se zagreva brže od globalnog proseka, potrebne hitne mere
Prema aktuelnim merenjima, prosečna globalna temperatura povećala se za oko 1,1°C u odnosu na predindustrijsko doba. U Srbiji, srednja temperatura povećala se znatno više od globalne, za 1,8 stepeni celzijusa, dok tokom letnjeg perioda porast doseže i do 2,6°C. Minimalna materijalna šteta i gubici koji su od 2000. nastali zbog ekstremnih vremenskih prilika u zemlji su već sad procenjeni na 6,8 milijardi evra.
Zbog svega toga Srbija mora da preduzme mere kako bi povećala otpornost na klimatske promene, pa Ministarstvo za zaštitu životne sredine ubrzano radi na strateškim dokumentima, rekao je pomoćnik ministara Dušan Čarkić na sednici Saveza za zaštitu životne sredne u NALED-u.
Do sada je usvojen Zakon o klimatskim promenama sa svim pratećim podzakonskim aktima, izrađen je i prvi Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023-2030. godina sa Akcionim planom i Strategija niskougljeničnog razvoja za period 2023-2030.
Do kraja godine očekuje se da bude usvojena i Strategija o zaštiti životne sredine za narednih deset godina koja će biti krovni dokument. Strategijom su predviđeni ukupni troškovi od 27 milijardi evra od čega je oko 60% troškova već predviđeno postojećim dokumentima.
Direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović istakao je da NALED kao jedan od prioriteta u narednom periodu ističe ponovno uspostavljanje Zelenog fonda u koji bi se slivale bar naknade koje plaća privreda i osmišljavanje programa za razvoj lokalnih samouprava i privrede kako bi zajedno išli ka dekarbonizaciji.
Srpski lanac snabdevanja od njive do trpeze emituje šest miliona tona ugljen dioksida na godišnjem nivou, od čega čak 66% dolazi iz primarne proizvodnje, dok sektor prerade generiše 24%, pokazala je Analiza karbonskog otiska i održivosti u primarnoj ratarskoj proizvodnji, koju je inicirao i izradio NALED, u saradnji sa konsultantskom kućom PwC, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida).
Rezultati analize pokazali su da primena regenerativnog modela poljoprivrede može u prve dve do tri godine doneti od 10 do 20% većih prinosa po hektaru, u odnosu na tradicionalni način obrade zemljišta. Takođe, u periodu od 10 godina, odnosno devet ciklusa uzgajanja, ušteda u troškovima proizvodnje u regenerativnom u odnosu na konvencionalni model može dostići i do 47% na godišnjem nivou.
Na sednici se govorilo i o novoj CBAM uredbi koja stupa na snagu od 1. januara 2026, kada će krenuti naplata taksi za emitovane količine ugljen dioksida za proizvode koji ulaze na tržišta evropskih država. Ovom uredbom biće direktno pogođeno šest industrija – cementna, gvožđa i čelika, električne energije, alumunijuma, đubriva i vodonika - ali će posledice neminovno osetiti cela srpska privreda.
Uz podršku European Climate Fondation i 7 domaćih kompanija, NALED sprovodi trenutno CBAM analizu sa ciljem da se definišu predlozi mera za pomoć pogođenim industrijama da sačuvaju proizvodne kapacitete, unapredi rad nacionalnih institucija i uvede CBAM koncept u domaće zakonodavstvo.
