Svaka četvrta opština suočena sa gubitkom poverljivih podataka
Oko 25 odsto lokalnih samouprava u Srbiji je bilo meta sajber napada koji je uključivao mogućnost gubitka podataka, a isti procenat je bio suočen sa gubitkom podataka zbog neadekvatnog načina čuvanja, naveo je direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević na panelu Pametno i bezbedno, BIZIT konferencije koju organizuje PC Press. On je ocenio da postoji i znatan broj lokalnih samouprava koje su bile meta napada, a da toga nisu ni svesne, kao i da su za prevenciju opasnosti najvažnije obuke.
– Ključno je da pitanje sajber bezbednosti nije samo za stručnjake za IT, već i za svakog zaposlenog u lokalnoj samoupravi i svakog građanina. Naše iskustvo pokazuje da je simulacija sajber napada jedno od najmoćnijih instrumenata za obuku. Kada stavite donosioce odluka da se suoče sa sajber napadom u realnom vremenu, oni iz te sesije izlaze potpuno promenjeni budući da postaju svesni kakve sve posledice on može da proizvede – naveo je Vasiljević.
On je ukazao da je lokalnim samoupravama potrebna podrška u oblasti informacione bezbednosti od države i privatnog sektora, a da je jedan od nedovoljno iskorišćenih potencijala mogućnost njihovog umrežavanja radi deljenja resursa.
– Imajući u vidu da u Srbiji ima mnogo malih opština, mogu da se naprave mehanizmi međuopštinske saradnje u kojoj bi veće opštine mogle da podele svoje kapacitete i unaprede bezbednost manjih. Bezbednost jedne opštine je bezbednost svih opština i bezbednost svih nas – istakao je Vasiljević.
Regulativa u oblasti pametnih gradova treba da bude usklađena sa resursima lokalnih samouprava, upozorio je Vasiljević i dodao da pravna definicija pametnih gradova nije najvažnije pitanje.
– Umesto potrebe da se definiše šta je to pametan grad, možda je važnije da se definiše koji su to servisi koji spadaju u korpus pametnog grada i koji predstavljaju prioritet, a koji ne. Da li su nam određeni servisi važni za velike gradove, a drugi za manje opštine – objasnio je Vasiljević.
Važno pitanje je takođe i da li je potrebna objedinjujuća platforma koja bi služila da različiti servisi na nivou lokalnih samouprava razmenjuju informacije međusobno i sa centralnim nacionalnim servisom.
– Kragujevački “Budi deo plana” je odličan primer i verujem da će ga država učiniti dostupnim za sve lokalne samouprave. To je platforma koja omogućava da se razvijanje prostornih i urbanističkih planova dešava u kolaborativnom okruženju i da svi mi kao građani imamo informaciju kad god se pokrene izmena nekog plana za područje za koje smo zainteresovani, da možemo na vreme da učestvujemo - zaključio je direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u.
