Uskoro novi Zakon o inspekcijskom nadzoru: Prevencija umesto kazne i bolji uslovi rada inspektora kao ključ uspeha
U Srbiji danas radi manje od 3000 republičkih inspektora, odnosno jedan inspektor na 1200 stanovnika. Čak 44% inspekcijskih nadzora obavlja se vanredno, odnosno 65% nadzora bez izdatog naloga – dok je preventivno delovanje prisutno u samo oko 1% slučajeva. Upravo zato, nacrt izmena i dopuna Zakona o inspekcijskom nadzoru usmeren je na jačanje preventivne uloge inspekcija i sistema e-Inspektor, povećanje broja inspektora i poboljšanje njihovih uslova rada, kao ključnih mehanizama za suzbijanje sive ekonomije i nastavak digitalizacije inspekcijskog nadzora. Ovo je rečeno na sastanku predstavnika Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i članova NALED-a.
– Naša uloga je da unapredimo inspekcijski nadzor kroz izmene i dopune ovog sistemskog zakona, za šta nam je potrebna pomoć i koordinacija sa privredom – rekla je Mila Stanković, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave.
Resorno ministarstvo uradilo je pre više od pet godina i Funkcionalnu analizu republičkih inspekcija sa analizom kapaciteta, kao i Akcioni plan zapošljavanja inspektora za period 2019-2021.
– Kako bi inspekcijama bila pružena pomoć i kako bi se rešio problem nedostajućih resursa i uvećala efikasnost inspekcijskog nadzora, potrebno je ažurirati analize koje imamo i doneti novi akcioni plan – naveo je Đorđe Đoković, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave.
Aktuelni Zakon o inspekcijskom nadzoru donet je pre 10 godina, a potrebna je njegova revizija u skladu sa aktuelnim potrebama, istakla je Jelena Mićić, vodeća savetnica za konkurentnost u NALED-u.
U okviru projekta Podrška reformi javne uprave u procesu pristupanja EU, koji sprovodi NALED, a finansira GIZ, pripremljena je ex-post i ex-ante analiza efekata Zakona o inspekcijskom nadzoru i u toku je izrada Nacrta izmena i dopuna Zakona o inspekcijskom nadzoru, koji će se razmatrati i dorađivati u okviru Radne grupe, a koju će obrazovati Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.
Milan Stefanović, savetnik za propise i inspekcije u NALED-u, osvrnuo se na analizu efekata po ključnim temama, kao što su procena rizika i planiranje inspekcijskog rada, koordinacija inspekcija i sprečavanje i suzbijanje sive ekonomije.
– Pošto su klasične kontrole i korektivno-represivne mere zastupljene u 98% slučajeva, potrebno je više se usmeriti na preventivno delovanje inspekcija. U tom cilju je potrebno utvrditi Smernice o preventivnom delovanju inspekcija, koje bi uključile standardizaciju postupanja, modele akata i objašnjenja, kao i uvesti oblike preventivnog delovanja u godišnje radne ciljeve inspektora – objasnio je Stefanović.
Zbog težine i zahteva samog posla, niske plate i česte izloženosti različitim vrstama pritisaka, pravni položaj inspektora je ocenjen kao nepovoljan. Potrebno je preduzeti mere za popularizaciju radnog mesta inspektora, sa čime su predstavnici privrede saglasni, naveo je Stefanović.
Čak 82% inspektora smatra da je potrebno radno mesto inspektora razvrstati u posebna, inspekcijska zvanja, pokazala je anketa NALED-a i Ministarstva državne uprave. Među ključnim preporukama su i veće plate i bolja pravna zaštita inspektora. Digitalizacija rada kroz eInspektor dodatno je unapredila efikasnost i transparentnost nadzora.
Jedna od glavnih novina Nacrta zakona je centralizovan prijem u okviru Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i prethodna ocena urednosti i osnovanosti predstavki iz nadležnosti republičkih inspekcija, davanje neobavezujućeg mišljenja uz prosleđenu predstavku inspekciji i davanje obaveštenja o nadležnostima inspekcije. Preporuka je da se zakonski urede evidencija o predstavkama i podnosiocima predstavki i obaveza čuvanja identiteta podnosioca predstavke.
Saradnja Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, NALED-a i privrede je od velikog značaja za pripremu Nacrta zakona i njegovu primenu.
