Zašto bi registar neporeskih nameta bio koristan za građane i privredu
Privreda Srbije je tokom 2019. izdvojila gotovo 148 milijardi dinara za 20 najvećih neporeskih nameta, pokazao je NALED-ov godišnji izveštaj kvaliteta regulatornog okruženja – Regulatorni indeks Srbije. Reč je o dvostruko većem iznosu u odnosu na 2016. i prethodni RIS, kada su za 20 najvećih nameta izdvojene 73 milijarde.
Najveći deo novca, gotovo 75 milijardi dinara, pripao je republičkom budžetu (50,7%). Gradovi i opštine prihodovali su na ime ovih neporeskih nameta više od 39 milijardi dinara (26,4%), pokrajinski budžet 7,6 milijardi, a ostali korisnici 26 milijardi dinara. Osim finansijskog opterećenja, za građane i privredu problem predstavlja i njihov broj.
- Samo na republičkom nivou postoji 1.189 neporeskih nameta, koje su popisali KPMG i NALED u okviru Projekta za reformu neporeskih prihoda, koji podržava USAID. Kada se tome doda i veliki broj nameta koje propisuju lokalne samouprave, pokrajina, javna preduzeća i agencije, jasno je da građani i privreda ne mogu da razumeju šta sve moraju da plaćaju osim ako im to ne prikažemo na jednostavan način i na jednom mestu, u okviru javnog elektronskog registra neporeskih nameta. Cilj nam je da Ministarstvu finansija uskoro predstavimo model takvog registra i pokažemo šta su njegove prednosti. Počećemo sa registrom republičkih i lokalnih administrativnih taksi, a naknadno ćemo dodati naknade i druge neporeske namete – kaže Igor Lončarević, partner u kompaniji KPMG i potpredsednik Saveza za fer konkurenciju u NALED-u.
S obzirom na to da su republičke administrativne takse sistematizovane u okviru zakona, prva verzija registra pomogla bi sistematizaciji lokalnih taksi koje je sada moguće pronaći samo u pojedinačnim odlukama lokalnih samouprava. U okviru registra, korisnici bi takse mogli da pretražuju po više osnova – zakonu i podzakonskom aktu kojim je uveden, organu koji je nadležan za naplatu, osnovici i iznosu nameta, roku za plaćanje i drugim važnim elementima. To bi značajno olakšalo pronalaženje nameta i iznosa koji su obavezni da plate, kao i uplatnog računa.
Registar bi uz to trebalo da ima konstitutivno dejstvo i onemogući uvođenje i naplatu nameta koji nisu registrovani. Za organe koji žele da registruju novi namet, postojala bi procedura upisa, a finalno odobrenje davalo bi Ministarstvo finansija. U perspektivi, država bi mogla da omogući i da se kroz registar namet plati elektronskim putem.
Kada je reč o 20 najizdašnijih neporeskih nameta, najviše novca naplaćeno je za posebnu naknadu za upotrebu državnog puta (26,1 milijardi dinara). Slede naknada za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta i naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa sa po 14,9 milijardi dinara. Na četvrtom mestu su republičke administrativne takse (9,2 milijardi), a na petom naknade za priređivanje igara na sreću (8,4 milijardi). U vrhu po visini naplaćenih sredstava su i naknade za korišćenje vazduhoplovnog prostora, vode, šumskog i poljoprivrednog zemljišta i prirodnih dobara, zaštitu životne sredine, sredstva od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta, sudske takse i dr.
Projekat za reformu neporeskih prihoda sprovodi se sa ciljem unapređenja transparentnosti i predvidivosti neporeskih dažbina, uključujući sve vrste naknada, taksi i ostalih neporeskih nameta koje plaćaju privreda i građani, kroz formiranje sveobuhvatnog javnog Registra neporeskih i parafiskalnih nameta. Realizuju ga Partner Solutions, KPMG, NALED i Institut Mihajlo Pupin, a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).
