Energetska tranzicija počinje saradnjom između države, nauke i privrede

Kada govorimo o energetskoj tranziciji, najčešće se fokusiramo na tehnologije. Govorimo o vetroelektranama, solarnim elektranama, baterijama, vodoniku, pametnim mrežama ili veštačkoj inteligenciji. Sve su to važne teme, ali iskustvo zemalja koje su danas predvodnici energetske tranzicije pokazuje da njihova najveća prednost nije u tome što raspolažu boljom tehnologijom. Njihova prednost je u tome što su izgradile sistem u kojem država, akademska zajednica i privreda rade kao partneri.

Tokom studijske posete Švedskoj imali smo priliku da vidimo kako izgleda takav sistem u praksi. Posebno su bila dragocena iskustva stečena kroz razgovore sa predstavnicima KTH Royal Institute of Technology i RISE Research Institutes of Sweden. Na prvi pogled reč je o dve različite institucije, jednom od vodećih tehničkih univerziteta u Evropi i nacionalnom institutu za primenjena istraživanja. Međutim, tek kada se sagledaju zajedno postaje jasno zbog čega švedski inovacioni model daje rezultate.

Na KTH-u se razvijaju nova znanja. Istraživanja obuhvataju tržišta električne energije, analizu elektroenergetskog sistema na svim naponskim nivoima, integraciju obnovljivih izvora, energetske zajednice, energetsku elektroniku i električne mašine. Ono što posebno privlači pažnju jeste da istraživanja nisu vođena isključivo akademskim interesovanjima. Veliki broj projekata finansira se iz eksternih izvora, značajan deo velikog broja doktoranada dolazi iz privrede, a teme master i doktorskih radova proizlaze iz izazova sa kojima se suočavaju operatori sistema, energetske kompanije i proizvođači opreme.

Univerzitet, dakle, ne funkcioniše kao izolovana naučna institucija, već kao aktivni učesnik razvoja elektroenergetskog sektora. Ipak, ono što švedski model čini posebnim nije samo kvalitet univerziteta. Jednako važnu ulogu ima RISE, institucija čiji je zadatak da rezultate istraživanja prevede u rešenja koja mogu biti primenjena u realnim uslovima. RISE je najveći švedski institut koji je objedinio veći broj instituta širom države u jednu isntitutciju koja se bavi različitim tehnološkim istraživanjima. Uloga ovakvog instituta nije da zameni univerzitet, već da poveže nauku sa industrijom, državnim institucijama i tržištem. Tehnologije se testiraju, demonstriraju i unapređuju pre nego što postanu deo elektroenergetskog sistema ili regulatornog okvira. To znači da put jedne inovacije ne završava objavljivanjem naučnog rada. Naprotiv, tada tek počinje njen najvažniji deo.

Kada operatori elektroenergetskog sistema prepoznaju problem u upravljanju mrežom, kada regulator razmatra nova pravila za tržište električne energije ili kada kompanije razvijaju nove proizvode, oni se ne obraćaju akademskoj zajednici tek kada je potrebno naučno mišljenje. Oni zajedno definišu problem, učestvuju u istraživanju i prate razvoj rešenja od samog početka. Takav način rada omogućava da istraživanja odgovaraju stvarnim potrebama sistema, dok donosioci odluka istovremeno stiču dovoljno tehničkog znanja da regulatorna rešenja budu zasnovana na tehničkim studijama.

Upravo je to možda i najvažnija poruka koju nosimo iz Švedske. Snaga njihovog sistema ne proizlazi iz pojedinačnih institucija, već iz njihove stalne međusobne povezanosti. Akademija ne istražuje u vakuumu, industrija ne razvija proizvode bez naučne podrške, a država ne kreira propise bez razumevanja tehničkih posledica koje će oni proizvesti. Takva organizacija stvara neprekidnu povratnu spregu između istraživanja, privrede i tržišta.

Posledice takvog pristupa vidljive su na svakom koraku. Nove tehnologije brže dolaze do tržišta. Pilot projekti omogućavaju da se rešenja ispitaju pre široke primene. Investitori imaju više poverenja jer se odluke donose na osnovu proverenih rezultata. Regulatorni okvir lakše prati tehnološki razvoj, umesto da ga usporava. Na kraju, čitav energetski sistem postaje spremniji za promene koje donosi digitalizacija, decentralizacija i dekarbonizacija.

Posebno je interesantno što se isti princip primenjuje i na razvoj tržišta električne energije. Tokom razgovora u Švedskoj bilo je jasno da se inovacije ne odnose samo na novu opremu ili softver. Predmet inovacija postaju i tržišni modeli, mehanizmi fleksibilnosti, dugoročni ugovori o otkupu električne energije (PPA), usluge balansiranja i regulatorna rešenja koja omogućavaju njihovu primenu. Takve promene ne nastaju administrativnim odlukama. One se razvijaju kroz zajednički rad istraživača, operatora sistema, kompanija i državnih institucija, a zatim proveravaju kroz različite scenarije, projekte pre nego što postanu sastavni deo tržišta.   

Srbija danas prolazi kroz sličan proces transformacije. Udeo obnovljivih izvora energije raste, elektroenergetski sistem postaje složeniji, a pitanja fleksibilnosti, skladištenja energije, digitalizacije mreže i novih tržišnih mehanizama postaju svakodnevna tema. U takvim okolnostima biće potrebno mnogo više od pojedinačnih tehnoloških investicija. Biće potrebno izgraditi mehanizme trajne saradnje.

Naši univerziteti poseduju znanje, državne institucije imaju odgovornost da kreiraju predvidiv regulatorni okvir, dok privreda raspolaže investicionim potencijalom i razume potrebe tržišta. Ukoliko svako od ovih aktera nastavi da deluje odvojeno, razvoj će biti sporiji, a rizici veći. Ukoliko, međutim, između njih uspostavimo kontinuiranu saradnju po uzoru na švedski model, stvoriće se uslovi da se nove ideje mnogo brže pretvaraju u projekte i projekti u tržišna rešenja.

Možda je upravo to najveća lekcija koju Srbija može da preuzme. Energetska tranzicija nije samo proces izgradnje novih elektrana ili uvođenja novih tehnologija. Ona je proces izgradnje institucija koje umeju da sarađuju. Kada univerziteti, istraživački instituti, privreda i država postanu deo istog razvojnog lanca, inovacije više nisu slučajni rezultat pojedinačnih projekata. One postaju sastavni deo načina na koji društvo rešava svoje razvojne izazove. Upravo zato je strukturirana i sistemski podržana saradnja između akademije, države i privrede možda najvažnija infrastruktura energetske tranzicije.