Priroda na veresiju

Pre dve nedelje ušli smo u ekološki dug. To je bila prva vest koju sam čula tog jutra i koja me je po ko zna koji put uzdrmala, ali sada još više od kada sam postala baka. Dakle, za nepunih pet meseci potrošili smo sve resurse koje priroda može da obnovi za godinu dana, pa sada živimo na račun budućih generacija.

Za ovo smo „krivci“ svi: i industrija i nadležne institucije i sami potrošači, odnosno mi građani. Ali sada pričamo o odgovornosti industrije, odnosno proizvođača.

U velikim korporacijama posebno je značajno uspostaviti održiv lanac nabavke, upravo zbog širine uticaja koji globalni biznisi imaju na životnu okolinu. Ipak, u pitanju je izuzetno kompleksan (a mogu slobodno da kažem i skup) proces, koji zahteva uključivanje svih sektora, blisku saradnju sa nadležnima, ali i edukaciju krajnjih korisnika.

Mi u Nestleu imamo misiju da do 2050. godine dostignemo nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte, a taj put obuhvata sve faze naših operacija: poljoprivredu, logistiku, proizvodnju, pakovanje, distribuciju, maloprodaju, potrošnju... Često me pitaju zašto u ovaj lanac ubrajamo uzgoj sirovina kada se on ne odvija u Nestlé sistemu već kod eksternih dobavljača? Zato što smatramo svojom odgovornošću da ceo životni put naših proizvoda učinimo održivim.

Tu dolazimo do poljoprivrede koja doprinosi sa oko čak 70 odsto emisija u ovom lancu. Dakle uticaj je duplo veći nego sve ono što se nadalje odvija u našim pogonima i daljoj distribuciji i potrošnji. Našli smo rešenje i upravo je Srbija jedna od zemalja gde je Nestle pokrenuo ovaj projekat, a to je: regenerativna poljoprivreda. 

Sada već poznat termin, u vreme kada smo mi krenuli sa projektom pre pet godina nailazio je na nepoverenje dobavljača, pa čak i strah od nepoznatog. Vremenom i zajedničkom saradnjom razvili smo projekte u kojima se primenjuju održive agrotehničke metode, poput redukovane, „strip-till“ tehnologije koje zahtevaju traktor sa GPS navođenjem, setve pokrovnih useva, upotrebe organskih đubriva, dronova za mapiranje parcela, agrodronova za operacije zaštite biljaka i robotike pomoću koje se vrši setva povrća i mehaničko suzbijanje korova, kako bi se smanjila emisija ugljen-dioksida i poboljšala struktura zemljišta, a podržavamo ih i u optimizaciji plodoreda i prilagođavanju proizvodnje lokalnim klimatskim uslovima, što je od presudnog značaja za stabilnost prinosa. Od pokretanja inicijative, Nestlé Srbija je u program regenerativne poljoprivrede uložio više od tri miliona švajcarskih franaka, kod dobavljača sirovina za proizvode iz naše lokalne fabrike u Surčinu.

Logično je da je upravo proizvodnja prva sledeća „tačka spoticanja“ nakon uzgoja sirovina, međutim i na tom smo polju procese sukcesivno unapređivali i od 2019. godine srpska Nestlé fabrika posluje kao Zero waste to landfill pogon. To u prevodu znači da sve što nastane kao nusproizvod, bilo da je organski, ambalažni ili industrijski otpad, prolazi proces reciklaže kod našeg operatera ili se koristi za proizvodnju organskog đubriva ili biogoriva, dok jedan od naših partnera ostatke folije koristi za izradu ekoizolacionih ploča.

Pitanje koje se postavlja je: šta ostavljamo generacijama koje dolaze: kulturu i inovacije, ili otpad i zagađenje? Održivost traži svoju hitnu primenu ne samo u industriji, već i u najbazičnijim radnjama svakodnevice: da prestanemo da bacamo otpatke po ulici, da ne pravimo viškove hrane u kuhinjama, i tako dalje sve do primene u zakonima, sankcijama, podsticajima... 

Grejs period je odavno prošao, a priroda ne može dugo da radi na crtu.