Šta Srbija može da nauči od švedskog modela energetske tranzicije?

Energetska tranzicija danas više nije pitanje izbora, već nužnost za sve zemlje koje žele da obezbede dugoročnu energetsku sigurnost, konkurentnu privredu i održivi razvoj. Srbija je u poslednjih nekoliko godina napravila značajne korake u pravcu razvoja obnovljivih izvora energije, ali iskustva zemalja koje su u ovom procesu otišle korak dalje pokazuju da je pravi izazov tek pred nama – kako obezbediti da sistem ostane stabilan, fleksibilan i pouzdan u uslovima sve većeg udela energije iz vetra i sunca.

Upravo zbog toga je studijska poseta Švedskoj, organizovana u okviru projekta koji podržava Vlada Švedske, predstavljala dragocenu priliku da predstavnici institucija, energetskih kompanija i stručne javnosti iz Srbije steknu uvid u rešenja koja se već primenjuju u jednoj od evropskih zemalja predvodnika energetske tranzicije.

Ono što posebno karakteriše švedski pristup jeste činjenica da se energetska tranzicija ne posmatra kao skup pojedinačnih projekata, već kao dugoročan proces koji povezuje energetiku, urbanizam, saobraćaj, zaštitu životne sredine, industriju i digitalizaciju. Takav integrisani pristup omogućio je Švedskoj da istovremeno smanjuje emisije gasova sa efektom staklene bašte, povećava energetsku efikasnost i održava visok nivo sigurnosti snabdevanja.

Za Srbiju je posebno značajna tema fleksibilnosti elektroenergetskog sistema. Kako raste broj vetroelektrana i solarnih elektrana, raste i potreba za novim mehanizmima koji omogućavaju balansiranje proizvodnje i potrošnje električne energije. Tokom posete imali smo priliku da se upoznamo sa švedskim iskustvima u razvoju tržišta fleksibilnosti, agregatora, baterijskih sistema i digitalnih alata za upravljanje mrežom. Posebno je zanimljivo da baterijska skladišta danas imaju sve važniju ulogu u balansiranju sistema, dok su se ranije ove usluge dominantno oslanjale na hidroelektrane.

Jedna od ključnih poruka koju nosimo iz Švedske jeste da obnovljivi izvori energije ne mogu da se posmatraju odvojeno od razvoja mreže i kapaciteta za skladištenje energije. Energetska tranzicija zahteva nova ulaganja u infrastrukturu, ali i razvoj tržišnih mehanizama koji omogućavaju efikasnije korišćenje postojećih resursa. Upravo zato sve veći značaj dobijaju agregatori, aktivni kupci, energetske zajednice i različiti modeli deljenja energije između proizvođača i potrošača.

Posebno inspirativni bili su primeri održivog urbanog razvoja u Stokholmu. Nekadašnje industrijske zone danas su transformisane u moderna naselja zasnovana na energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije, zelenoj infrastrukturi i održivoj mobilnosti. Projekti poput Stockholm Royal Seaport pokazuju kako se dugoročnim planiranjem i saradnjom javnog i privatnog sektora mogu stvoriti urbane sredine koje istovremeno podstiču ekonomski razvoj i smanjuju uticaj na životnu sredinu.

Zanimljivo je da Švedska danas razvija i modele u kojima se toplota iz data centara koristi za sisteme daljinskog grejanja, dok se baterijska skladišta integrišu u gradske energetske sisteme. Istovremeno se ulažu značajni napori u razvoj tehnologija za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida, kao i u primenu principa cirkularne ekonomije. Ovakvi primeri pokazuju da energetska tranzicija nije samo zamena jednog energenta drugim, već potpuna transformacija načina na koji proizvodimo, distribuiramo i koristimo energiju.

Još jedna važna poruka koju nosimo iz Švedske odnosi se na ulogu nuklearne energije u procesu energetske tranzicije. Za razliku od čestih pojednostavljenih prikaza prema kojima se energetska tranzicija svodi isključivo na razvoj obnovljivih izvora energije, švedski pristup pokazuje da se dugoročna energetska sigurnost zasniva na kombinaciji različitih tehnologija.

Švedska danas svoju energetsku budućnost vidi na tri ključna stuba – hidroenergiji, vetroenergiji i nuklearnoj energiji. Upravo kombinacija stabilne proizvodnje iz nuklearnih elektrana, fleksibilnosti hidroelektrana i rastućeg udela energije vetra predstavlja osnovu njihovog budućeg elektroenergetskog sistema.

Nakon višegodišnjeg zastoja u razvoju nuklearnih kapaciteta, Švedska je ponovo usmerila pažnju ka izgradnji novih nuklearnih elektrana. Vlada je postavila cilj razvoja približno 5.000 MW novih nuklearnih kapaciteta i pripremila poseban model podrške koji kombinuje povoljne državne kredite i ugovore za razliku u ceni (CfD), kako bi se smanjio investicioni rizik i obezbedila dugoročna predvidivost prihoda. Predloženi model otvoren je kako za privatne investitore tako i za državne kompanije, dok investitori sami predlažu lokacije projekata u skladu sa strogim regulatornim, bezbednosnim i ekološkim zahtevima.

Ovakav pristup predstavlja važnu potvrdu da energetska tranzicija ne podrazumeva izbor između nuklearne energije i obnovljivih izvora, već njihovu međusobnu komplementarnost. Upravo zato je značajno što je i Srbija započela aktivnosti na razmatranju razvoja nuklearnog programa, istovremeno nastavljajući razvoj obnovljivih izvora energije. Iskustvo Švedske pokazuje da kombinacija nuklearne energije, obnovljivih izvora, razvoja mreže i skladištenja energije može predstavljati jedan od najefikasnijih puteva ka dugoročno održivom, sigurnom i konkurentnom energetskom sistemu.

Za Srbiju su posebno važne i lekcije koje se odnose na regulatorni okvir. Švedsko iskustvo potvrđuje značaj dugoročnih ugovora o otkupu električne energije (PPA), razvoja tržišta balansiranja, jasnih pravila za agregatore i podsticaja za investicije u skladištenje energije. Sve su to oblasti koje će imati sve veći značaj i za domaće tržište kako se bude povećavao broj novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije.

Istovremeno, iskustvo Švedske pokazuje da uspeh energetske tranzicije ne zavisi samo od tehnologije. Podjednako su važni kvalitet institucija, predvidiv regulatorni okvir, koordinacija između različitih sektora i kontinuirano ulaganje u znanje i inovacije. U svim institucijama koje smo posetili mogli smo da vidimo snažnu saradnju države, privrede, istraživačkih centara i lokalnih samouprava, što predstavlja važnu pretpostavku za uspešnu realizaciju ambicioznih energetskih ciljeva.

Srbija danas ulazi u novu fazu energetske tranzicije. U narednim godinama očekuje nas značajan rast kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, razvoj novih tržišnih mehanizama i dalja modernizacija elektroenergetskog sistema. Upravo zato iskustva zemalja poput Švedske imaju posebnu vrednost. Ona nam pokazuju da energetska tranzicija nije cilj sama po sebi, već sredstvo za stvaranje sigurnijeg, otpornijeg i konkurentnijeg energetskog sistema koji će podržati razvoj privrede i unaprediti kvalitet života građana.

Zadatak svih nas koji učestvujemo u kreiranju energetskih politika jeste da ta iskustva prilagodimo domaćim okolnostima i iskoristimo priliku da energetsku tranziciju pretvorimo u jedan od ključnih razvojnih potencijala Srbije u decenijama koje dolaze.