NALED podkast #2: Ko brine o vodama u Srbiji?

Iako godinama opstaje mit o vodnom bogatstvu Srbije, istina je drugačija. Pored toga što ovim resursom ne raspolažemo u dovoljnim količinama, dodatno zabrinjava i podatak da naša zemlja u poslednjih sedam godina pročišćava istu količinu vode od svega 8%, rečeno je tokom drugog NALED podkasta "Ko brine o vodama u Srbiji".

-Samo tri grada imaju kompletno postrojenje, dok najveći gradovi kao što su Beograd, Niš i Novi Sad nemaju nijedno. U Beogradu je samo preko 180 direktnih industrijskih i komunalnih ispusta u reke, a u naseljima u blizini centra grada nije rešena ni kanalizaciona mreža. Ministarstvo je najavilo izgradnju 28 novih postrojenja, koja će finansirati Evropska centralna banka, što će biti veliki pomak u zbrinjavanju otpadnih voda - rekao je šef Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u Slobodan Krstović.

On je naveo i da na globalnom nivou skoro milijardu ljudi nema pristup pijaćoj vodi svakog dana i da zato ne smemo da dođemo u situaciju da voda postane privilegija. 

Primer dobre prakse za sve lokalne samouprave, mogao bi biti grad Šabac koji je, prema rečima Olivere Kikanović, članice Mreže inspektora Srbije, još 2007. dobio priliku da uz pomoć evropskih fondova realizuje projekat izgradnje u vrednosti od 18, 2 miliona evra. "U šabačkom postrojenju se dnevno prečisti 17.000 kubnih metara vode, dok se godišnje generiše 5.000 tona mulja koji se zbrinjava u skladu sa zakonom. Plan je da se u budućnosti mulj koristi za dobijanje električne energije", rekla je Kikanović.

Sa druge strane, primer ekološki odgovornog privrednog subjekta dolazi iz kompanije Carnex koja je po rečima Tatjane Miljanić, asistentkinje za upravljanje životnom sredinom, pre devet godina izgradila sopstveno postrojenje koje dnevno prečisti 2.300 kubika vode i u Veliki bački kanal vraća čistiju vodu nego što je sam vodotok prima.

Kada je reč o sankcionisanju, inspektorka Kikanović istakla je da su predviđene prekršajne, krivične i prijave za privredni prestup, a da kazne mogu iznositi i do 3 miliona dinara.

Prema podacima iz 2018, evidentirane su 4 krivične i 88 prekršajnih prijava, što je još jedan indikator nezadovoljavajućeg položaja republičkih inspektora. S tim u vezi, sagovornici su bili jednoglasni u stavu da 6 inspektora ne mogu na odgovarajući način raditi na rešavanju problema otpadnih voda, te da bi jedno od rešenja bilo spuštanje nadležnosti sa republičkih na lokalne inspekcije.

Ostale preporuke tiču se edukacije i podizanje ekološke svesti kada su u pitanju privredni subjekti, ali i pružanju finansijske i administrativne podrške lokalnim samoupravama u prevazilaženju problema otpadnih voda.


Povezani Sadržaji

Vesti

Decembar je mesec voda – zaštitimo naše reke i jezera

08.12.2020

Udruženje 3e, Mreža inspektora Srbije i NALED lansirali su danas kampanju...Pročitaj vest
Vesti

Šest inspektora brine o vodama u celoj Srbiji

31.01.2021

Komunalne i industrijske vode koje se ispuštaju bez prethodnog tretmana glavni su zagađivači vodenih površina, a o ovom...Pročitaj vest
Vesti

Srbija prerađuje tek 16% otpadnih voda

20.06.2019

Izraelske kompanije vojvođanskim opštinama predstavile najnovije tehnologije na stručnom forumu: Tretman otpadnih voda i vode za...Pročitaj vest

Ova stranica koristi kolačiće kako bismo vam obezbedili najbolje korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da pretražujete stranicu, pristajete na korišćenje kolačića.

NASTAVITE SAZNAJTE VIŠE