Top tri reforme za 2023.

Prvu godinu mandata nova Vlada Srbije trebalo bi da iskoristi za najteže reforme, a prema preporuci NALED-a, tri koje bi napravile najveću promenu u poslovnom ambijentu bile bi unapređenje radnog zakonodavstva i poresko rasterećenje rada, rešavanje imovinskih pitanja nad nepokretnostima, kao i unapređenje zdravstvenog sistema.

Izmene radnog zakonodavstva trebalo bi da idu u pravcu boljeg regulisanja povremenih i kratkotrajnih oblika angažovanja, preciznije regulisanje probnog rada i rada od kuće, olakšavanje komunikacije i informisanja radnika, omogućavanje fleksibilnijeg korišćenja godišnjih odmora u skladu sa potrebama radnika, i kompletna digitalizacija pri razmeni dokumentacije ili arhiviranju.

Sve što se dosad radilo na papiru potrebno je prebaciti u elektronski format kako bi se olakšalo zapošljavanje i smanjila administracija poslodavcima. Takođe, neophodno je rešiti i pitanje privremenih i povremenih poslova, koji su jedna od najčešće zloupotrebljavanih načina angažovanja radnika. Iako je ovaj način angažovanja ograničen na 120 dana, mnogi radnici godinama rade po ovoj vrsti ugovora, a javna uprava jedna je od predvodnika ovog načina zapošljavanja.

Uz to, potrebno je i regulisati fleksibilne oblike rada, a u tom segmentu posebno je važno nastaviti sa proširenjem pojednostavljene procedure angažovanja sezonskih i povremenih radnika na poslove u građevinarstvu, turizmu, ugostiteljstvu i pomoći u kući gde je i do 100.000 radnika angažovano na crno,a pre svega sa ciljem da ovi radnici budu prijavljeni, da im se uplaćuje penzijsko osiguranje i osiguranje za slučaj povrede na radu, da dobiju potvrdu o radnom angažovanju, ali da zbog povremenog angažovanja ne ostaju bez socijalnih primanja ukoliko su u ovoj kategoriji stanovništva.

- Zajedno sa reformom radnog zakonodavstva potrebno je da dođe do smanjenja poreskog opterećenja rada. Srbija u poređenju sa drugim zemljama ima veoma visoke namete na najniže zarade i izraženo nisku progresivnost između oporezivanja nižih i viših plata. Postoji više načina na koja bi ova pitanja mogla da se reše, od povećanja neoporezivog dela zarade, promene osnovice za utvrđivanje doprinosa, drugačijeg regulisanja zdravstvenog osiguranja do uvođenja oslobođenja od plaćanja poreza za izdržavane članove porodice – kaže predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladislav Cvetković.

Kada je reč o rešavanju imovinskih pitanja nad nepokretnostima, ključna mera trebalo bi da bude završetak procesa legalizacije, u kojem stoji zarobljena imovina vredna više od 25 milijardi evra, a koja bi mogla da bude iskorišćena za stvaranje nove vrednosti. Takođe, potrebno je ukinuti naknadu za konverziju prava korišćenja u pravo svojine nad nepokretnostima za pravna lica, koja nije ispunila svrhu zbog koje je uvedena i drži „zaključano“ 5.000 hektara građevinskog zemljišta, dok država gubi investicije i potencijalna radna mesta.

U sklopu ove reforme trebalo bi rešiti i druga sporna pitanja, pre svega rešiti više desetina hiljada predmeta za upis u katastar podnetih pre 2018. koji još nisu rešeni. Po ugledu na reformu kojom su se ubrzali svi postupci podneti preko eŠaltera, potrebno je reformisati i rešavanje starih predmeta i uključiti beležnike u rešavanje ovih predmeta, u delu koji se odnosi na imovinsko-pravne odnose, s obzirom na to da je ovo upravo njihov domen ekspertize. Veliki podsticaj građevinskoj industriji dalo bi i uvođenje sistema eProstor odnosno ePlan, za digitalizaciju procesa donošenja prostornih i urbanističkih planova, čije je postojanje ključno za efikasno izdavanje građevinskih dozvola. Danas su procedure izrade planskih dokumenata skupe i traju i po više godina.

- I na kraju, potrebno je da se svi zajedno bavimo zdravljem, i da se iskoriste kapaciteti privatnog sektora u zdravstvu, uspostavljanje razmene podataka o pacijentu i rezultatima dijagnostike korišćenjem savremenih aparata koji postoje i u privatnom sektoru, daljom digitalizacijom podataka i sistema u zdravstvu, kako bi se povećala efikasnost i smanjio administraivni pritisak na lekare. Privatne ustanove mogu da preuzmu pružanje dela usluga državnog zdravstva o trošku RFZO što je sada praksa samo za četiri usluge. Proširenje ovog vida saradnje moglo bi da smanji liste čekanja i olakša pristup građana uslugama. Tome bi pomoglo i uvođenje novih digitalnih usluga kao što su završetak uvođenja eKartona, razvoj digitalnog medicinskog dosijea za sve pacijente, eBolovanja, eUputa i eRecepta za lekove sa svih lista – dodaje Cvetković.

Prema njegovim rečima, digitalizacija usluga u zdravstvu potrebna je i zbog privlačenja ulaganja u ovaj sektor. Pored unapređenja procedure stavljanja lekova za tržište, neophodno je i ubrzati izdavanje dozvola za klinička ispitivanja novih lekova, koje u Srbiji traje i do tri puta duže nego u drugim evropskim zemljama. Zbog toga naša zemlja može da izgubi milione evra, a pacijenti kojima su preko potrebni novi lekovi da ostanu bez nade u izlečenje.

- Povećanjem broja kliničkih studija, s jedne strane se obezbeđuju sredstva za finansiranje zdravstvenih usluga, lekari se  uključuju u savremene metode lečenja, pa su ujedno i motivisaniji za ostanak u Srbiji, a pacijenti dobijaju najmoderniju terapiju. Postoje najave Ministarstva zdravlja da će upravo ovo biti jedan od njihovih prioriteta u narednoj godini, što posebno pozdravljamo - zaključio je Cvetković.