Plata ključan, ali ne i jedini razlog zašto ljudi prihvataju ili napuštaju poslove
Briga o zaposlenima, jednake plate i transparentnost zarada, društvena odgovornost prema zajednici i potrošačima neki su od najvažnijih aspekata društvene dimenzije ESG standarda, rečeno je na panelu „Dimenzija društvene odgovornosti ESG-ova“ održanom na četvrtoj međunarodnoj konferenciji Core Days.
Moderator panela i ESG ekspert Nebojša Lukač otvorio je diskusiju istakavši da je socijalna komponenta ESG-a sve više u fokusu evropskih regulativa i kompanija koje žele da unaprede svoje interne politike, odnose sa potrošačima i organizacionu kulturu i da model društvene odgovornosti polako postaje i obaveza, a ne samo izbor.
Slađana Bogosavljev, People Business Partner iz Ericssona navela je da je za kompanije važno da socijalnu komponentu integrišu u svakodnevne procese, pre svega kroz brigu o zaposlenima i kroz primere objasnila kako oni to u praksi rade.
- Verujemo da sve počinje od zdravlja zbog čega svojim zaposlenima nudimo privatno zdravstveno i životno osiguranje. Za porodične ljude, nudimo dane plaćene dane odsustva, a za studente plaćene dane kada izlaze na ispit. Planiramo da uvedemo 16 nedelja plaćenog odsustva za nove roditelje. Negujemo i volonterizam kroz različite akcije poput čišćenja reka, kao i saradnju sa organizacijama nalik Svratištu – navela je Bogosavljev.
Beata Fridrich iz MK Group potvrdila je da implementacija socijalnih standarda predstavlja ozbiljan zadatak za velike sisteme, ističući da je neophodno da kompanije imaju jasne politike jednakosti, nediskriminacije, bezbednosti na radu i unapređenja odnosa sa zajednicama u kojima posluju. Ona je navela da ove politike moraju biti primenjive u različitim sektorima i organizacionim kulturama, kao i da nisu održive bez dosledne interne edukacije.
- Imamo politiku nediskriminacije i politiku jednakih plata kojom obezbeđujemo da zaposleni na istim pozicijama imaju istu platu. MK Grupa trenutno zapošljava 28 osoba sa invaliditetom, a žene čine više od 50% odbora direktora i zauzimaju 41% rukovodećih pozicija. Plan je da se taj procenat poveća na 50% u narednoj godini. Takođe, kao MK Group imamo širok lanac snabdevača i bitno je se da svako od njih implementira ESG standarde u svoje poslovanje kako bismo svi bili usaglašeni – dodala je Fridrich.
Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) rekao je da se stavovi i navike potrošača danas značajno razlikuju u zavisnosti od regiona i generacije.
– Dok stariji građani manje obraćaju pažnju na održivost, kod mlađih se probudila svest o važnosti društvene odgovornosti firmi. Potrebno je i da potrošači znaju ceo proces od njive do trpeze kako bi razumeli cenu i vrednost proizvoda – rekao je Drezgić i ocenio da je u tom procesu potrebna saradnja institucija i potrošačkih organizacija.
Govoreći o ulozi finansijskih institucija, koordinator za ESG u okviru Međunarodne finansijske korporacije u Srbiji (IFC) Vladimir Hrle istakao je da je uprkos globalnim inicijativama da se značaj ESG-a umanji, važno braniti njegovu suštinu, posebno socijalnu komponentu.
- Prilikom donošenja odluka o finansiranju analizira se čitav spektar ESG kriterijuma, a pitanja zaštite na radu i radnih prava predstavljaju bitan deo procene. Studija UNDP-a je pokazala da unapređenja u zaštiti ljudskih prava donose ne samo bolje operativne rezultate za kompanije, već i pozitivne finansijske efekte. Najveći izazov za firme prilikom nefinansijskog izveštavanja je što nemaju adekvatne interne politike i procedure koje bi podržale pisanje tih izveštaja. Zato smo sa Ministarstvom finansija radili na izradi Smernica za nefinansijsko izveštavanje, koje su bazirane na Zakonu o računovodstvu ali uzimaju u obzir i evropske standarde iz ove oblasti, poput Direktive o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD) i Evropskih standarda za izveštavanje o održivosti (ESRS) – poručio je Hrle.
Iz ugla tržišta rada, zaposlenih i poslodavaca, Marko Živković iz Infostuda predstavio je rezultate istraživanja „Šta to radi zaposlene“ ukazujući da većina zaposlenih najviše ceni finansijsku stabilnost, fleksibilnost i iskrenost kod poslodavaca.
- Plata jeste ključna, ali nije jedina opredeljujuća. Ljudi kroz fleksibilnosti koju im kompanija nudi procenjuju koliko ih kompanija vrednuje. Ove godine smo prvi put dobili podatak da 69% ljudi prepoznaje „care washing“ kao neiskrenu brigu o ljudima i to ih odbija. Na osnovu reputacije kompanije i ličnih utisaka koje steknu kroz razgovor za posao ili na samom poslu, ljudi donose odluku da li će se negde zaposliti i da li će ostati na tom poslu – zaključio je Živković.
