Pet najvažnijih novina u Zakonu o elektronskim komunikacijama

Građani Srbije u narednih godinu dana trebalo bi da imaju potpunu slobodu izbora od koje kompanije će dobijati usluge mobilne ili fiksne telefonije, interneta i televizije. Na to koga biramo za operatera više neće zavisiti isključivo od toga da li do našeg stana ili kuće stiže njihov kabl. To je jedna od ključnih novina Zakona o elektronskim komunikacijama.  

Novi zakon nalaže da svi provajderi imaju ravnopravan pristup već izgrađenoj infrastrukturi poput antena, tornjeva, stubova, kanala, vodova u zgradama, kablovske kanalizacije i dr.  

- Glavna zamisao je da se unapredi razvoj telekomunikacione infrastrukture. Umesto da svaki operator gradi vlastitu infrastrukturu, ravnopravan pristup omogućiće deljenje već postavljenih objekata, što će doprineti smanjenju troškova i efikasnije korišćenje resursa. Takođe, ovakvim pristupom se postiže kreiranje fer i konkurentnog okruženja za sve učesnike na tržištu – navodi Dragana Ilić, direktorka korporativnih poslova u kompaniji CETIN i predsednica Saveza za eUpravu u NALED-u.  

Direktnu podršku izmenama Zakona učestvovanjem u radnoj grupi pružio je NALED u okviru projekta „Srbija na dohvat ruke - Digitalna transformacija za razvoj" koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). U pripremi novih zakonskih rešenja učestvovali su i predstavnici više od 20 državnih organa, Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), Regulatorne agencije za elektronske medije (REM), Saveta stranih investitora, Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji i stručnjaci iz privrede.  

Druga važna novina jeste uvođenje obavezne registracije postojećih i novih pripejd korisnika mobilne telefonije. Ovim rešenjem postiže se veća pravna sigurnost i pre svega bezbednost jer se olakšava pronalaženje počinilaca krivičnih dela koji za njihovo izvršenje najčešće koriste pripejd brojeve i omogućava lakša i brža identifikacija korisnika. 

- U trenutnoj situaciji dešavalo se da pojedini korisnici negiraju da su koristili usluge, a nije bilo dokaza kojim bi se to potvrdilo, te će ubuduće  takva praksa biti onemogućena – ističe Ilić i dodaje da će se registracija najverovatnije vršiti putem Portala eUprava, čime bi se omogućilo da maltene svi građani koji imaju nalog na Portalu ovaj postupak završe brzo i efikasno, ali će postojati i opcija da se on završi i uživo, u poslovnicama operatora. Ova novina doprineće još jednom talasu povećanja korisnika elektronskih usluga odnosno eGrađana, što je još jedan pozitivan aspekt ove promene. 

Uzimajući u obzir aktuelne trendove u oblasti digitalizacije i sve veće prisustvo građana u onlajn svetu, treća važna novina zakona jeste uvođenje obaveze izdavanja eRačuna. Svi korisnici će imati priliku da steknu uvid u mesečna zaduženja putem mejla ili aplikacije na mobilnom telefonu, a potencijalno i putem SMS poruke. Na taj način se, prema ranijim navodima ministra informisanja i telekomunikacija, ostvaruje značajna ušteda u novcu, vremenu i papiru i doprinosi očuvanju životne sredine (računi se sada štampaju na oko 120 miliona papira godišnje).  

Četvrtom ključnom novinom, uvedena je obaveza svim kompanijama da omoguće krajnjim korisnicima da besplatno pozivaju brojeve iz opsega koji počinju sa 116, poput Pozivnog centra za nestalu decu (116000) i Pozivnog centra za pomoć deci (116111).  

Naposletku, izmenama Zakona o elektronskim komunikacijama operatorima se omogućava zajedničko ulaganje ili zajedničko finansiranje u mreže za prenos velikih količina podataka poput video zapisa visoke rezolucije velikom brzinom i pouzdanošću, ali se uvodi i obaveza da sve nove zgrade i rekonstruisane poslovne i stambene zgrade imaju projektovanu i izgrađenu optiku. 

Zakon je usklađen sa važećom direktivom EU o uspostavljanju Evropskog zakonika o elektronskim komunikacijama, koji predstavlja osnovu važećeg regulatornog okvira EU u oblasti elektronskih komunikacija.