Održana sednica Saveza za zaštitu životne sredine: Prihodi od poreza na CO2 trebalo bi da idu u Fond za dekarbonizaciju

Regulativa u vezi sa porezom na emisije sa efektom staklene bašte i na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda trebalo bi da počne sa primenom od 1. januara 2026. godine. Povodom uvođenja novih poreskih obaveza održane su četiri javne rasprave o dva Nacrta zakona – Nacrtu zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Nacrtu zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda (nacionalni CBAM). Iz ovog razloga 20. oktobra 2025. održala se i sednica Saveza za zaštitu životne sredine NALED-a. 

Industrije na koje se ovi zakoni odnose bave se proizvodnjom đubriva, cementa, gvožđa i ferolegura, čelika, aluminijuma, a kod oporezivanja emisije gasova sa efektom staklene bašte uključen je i sektor električne energije kao osnovna delatnost. 

– Kako bi se osiguralo da sredstva od ovih poreza budu iskorišćena za dekarbonizaciju industrije, jedna od vodećih preporuka je uspostavljanje Fonda za dekarbonizaciju. Ovakav mehanizam u koji bi se direktno uplaćivale poreske naknade po osnovu ova dva zakona trebalo bi da bude funkcionalan i samoodrživ. Sredstva prikupljena kroz ovaj fond potrebno je da budu namenski utrošena za finansiranje projekata čiji je cilj smanjenje CO2 u proizvodnji – istakao je direktor Odeljenja za održivi razvoj NALED-a Slobodan Krstović. 

Uvođenje zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte paralelno sa porezom na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda jedna je od ključnih reformi koje NALED predlaže kroz prethodno izdanje Sive knjige, kao osnov za jednake uslove poslovanja na domaćem tržištu. Fiksna vrednost naknade po predlozima oba ova zakona će iznositi četiri evra po toni emitovanog CO2 i ekvivalentnih gasova, što bi trebalo da bude odbitna stavka u EU za proizvode koje Srbija izvozi.  

Rezultati Analize potencijalnih uticaja CBAM-a koju je NALED sproveo pokazuju da bi uvođenje ovih taksi privredu koštalo do 539 miliona evra godišnje, ne uključujući sektor električne energije, a dodatni prihod države kroz domaći CBAM mehanizam bi sa 13 miliona evra u 2027. porastao do 128,6 miliona evra u 2034. godini.  

Poreze na emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) biće potrebno da uplaćuju pravna lica i preduzetnici koji kao operateri postrojenja imaju obavezu da poseduju dozvolu za emisiju ovih gasova što je trenutno oko 50 kompanija. U slučaju uvoza ugljenično intenzivnih proizvoda, porez poznat i kao „nacionalni CBAM“ biće u obavezi da plaća svako fizičko ili pravno lice koje ih uvozi. Izuzeće od primene imaće oni koji su tokom godine uvezli manje od 5 tona ovih proizvoda. 

Poreski period za koji će se izmirivati obaveze biće kalendarska godina, a planirano je da 31. maj tekuće kalendarske godine bude rok za podnošenje prijave i plaćanje poreza za prethodnu godinu. Za tačnost i potpunost podnetih izveštaja, predviđeni su verifikatori – lica akreditovana od strane Akreditacionog tela Srbije (ATS) koji će na osnovu uspostavljenih standarda utvrđivati verodostojnost podnete dokumentacije. 

Kako bi se podstaklo ulaganje u dekarbonizaciju i prelazak na čistije izvore električne energije i u cilju lakšeg privikavanja na uvođenje novih taksi, Nacrtom zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte omogućeni su poreski krediti za subjekte koji se bave proizvodnjom električne energije. 

Javne rasprave u kojima je NALED sa članstvom aktivno učestvovao trajale su od 1. do 21. oktobra 2025. godine. Planirano je da podzakonski akti neophodni za sprovođenje ovih zakona budu urađeni u roku od 180 dana. Takođe se očekuje da subjekti na koje se ovi zakoni odnose od sledeće godine imaju obavezu izveštavanja o emisijama po proizvodu, a od 2027. godine i obavezu plaćanja taksi. Zbog prirode i važnosti podzakonskih akata koji će pratiti ove zakone, kao i zbog toga što ne moraju biti predmet javne rasprave, NALED će u narednom periodu insistirati da bude uključen, zajedno sa ostalim zainteresovanim stranama,  u proces njihove izrade.