Lokalna saradnja kao pokretač energetske tranzicije

Kada govorimo o energetskoj tranziciji, najčešće govorimo o velikim elektranama, nacionalnim strategijama, investicijama i ciljevima koje treba ostvariti u narednim decenijama. Međutim, najveći deo tih promena na kraju mora da se dogodi upravo tamo gde građani žive – u našim gradovima i opštinama.

Lokalne samouprave upravljaju javnim zgradama, školama, vrtićima, javnom rasvetom i drugim delovima infrastrukture koji svakodnevno troše energiju. Istovremeno, one su prvi nivo vlasti kojem se građani obraćaju kada žele da unaprede energetsku efikasnost svojih domaćinstava ili da saznaju kakva podrška im je dostupna. Zbog toga energetska tranzicija ne može biti uspešna ako gradovi i opštine nemaju dovoljno znanja, kapaciteta i konkretnih projekata.

Ali iskustvo pokazuje još nešto – ne moramo svaki problem da rešavamo sami.

To je možda i najvažniji utisak koji nosim sa regionalne radionice održane početkom jula u Skadru, u organizaciji Nemačke agencije za energetiku (dena) i NALED-a, koja je okupila predstavnike lokalnih samouprava sa Zapadnog Balkana. Za istim stolom našli su se predstavnici gradova i opština iz Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i sa Kosova*. Razgovarali smo o energetskoj efikasnosti javnih i stambenih objekata, energetskom menadžmentu, podršci građanima, ali i o tome kako lokalne ideje pretvoriti u projekte koji mogu da privuku finansiranje.

Različiti gradovi, slični izazovi

Bez obzira na veličinu grada ili opštine iz koje dolazimo, pitanja sa kojima se suočavamo često su veoma slična. Kako smanjiti potrošnju energije u velikom broju javnih objekata? Kako planirati i finansirati njihovu energetsku obnovu? Kako unaprediti praćenje i upravljanje potrošnjom energije? Kako građanima i privredi približiti mere energetske efikasnosti i podstaći ih da ih primene?

Naravno, veliki grad poput Niša i manje opštine u regionu nemaju iste potrebe niti raspolažu istim resursima. Međutim, upravo te razlike daju dodatnu vrednost saradnji. Veći gradovi mogu da podele iskustva u planiranju i sprovođenju kompleksnijih projekata, dok iskustva manjih sredina često pokazuju kako se određena rešenja mogu primeniti jednostavnije, brže i uz ograničenije resurse. Upravo tu regionalna saradnja dobija praktičnu vrednost.

Rešenje koje je već primenjeno u jednom gradu može drugom gradu da uštedi mesece rada. Dobar model energetskog menadžmenta, način organizovanja podrške građanima ili iskustvo u pripremi projekta ne mora svaki put da se razvija od početka. Razmenom znanja možemo brže da prepoznamo šta funkcioniše, ali i šta nije dalo očekivane rezultate.

Na radionici smo imali priliku da čujemo konkretna iskustva lokalnih samouprava – od mera energetske efikasnosti u javnim objektima i pametnih gradskih rešenja, do podrške energetskoj obnovi stambenih zgrada. Posebno je bilo korisno što se razgovor nije završio predstavljanjem dobrih primera, već smo zajedno radili na razvoju novih lokalnih i regionalnih projektnih ideja.

Od razmene iskustava do zajedničkih projekata

Saradnja lokalnih samouprava ne bi trebalo da se završi razmenom prezentacija i kontakata. Sledeći korak mora biti zajednički rad na konkretnim projektima.

Energetski projekti postaju sve složeniji i zahtevaju kombinovanje različitih znanja – od energetike i urbanističkog planiranja do finansiranja, digitalizacije i rada sa građanima. Zbog toga i gradovi koji imaju razvijenije stručne kapacitete mogu mnogo da dobiju kroz saradnju sa drugim lokalnim samoupravama, razmenu podataka i iskustava i razvoj zajedničkih projektnih ideja.

Za velike regionalne centre poput Niša, takva saradnja otvara i mogućnost da znanje i iskustvo koje postoji u gradu bude dostupno drugim lokalnim samoupravama, ali i da Niš preuzme i prilagodi dobra rešenja koja su već testirana u drugim sredinama. Energetska tranzicija je oblast u kojoj veličina grada jeste važna, ali nije presudna za kvalitet ideje i mogućnost da se iz tuđeg iskustva nešto nauči.

Zato je tokom radionice značajan deo vremena bio posvećen upravo pitanju kako saradnju nastaviti dugoročno – kroz mrežu koja bi omogućila kontinuiranu razmenu znanja, stručnu podršku, povezivanje lokalnih samouprava i razvoj projektnih ideja.

Takva mreža može biti posebno značajna ukoliko saradnju pretvori u konkretne rezultate – zajedničke projektne koncepte, razmenu stručnjaka, pristup primerima dobre prakse i lakše povezivanje sa međunarodnim partnerima i izvorima finansiranja.

Energetska tranzicija mora da bude lokalna – ali ne i usamljena

Za grad veličine Niša energetska tranzicija podrazumeva veliki broj objekata, korisnika i sistema kojima je potrebno upravljati. Zato čak i relativno male uštede, kada se primene na nivou čitavog grada, mogu da imaju značajan efekat. Energetski efikasnije škole, vrtići i druge javne zgrade, modernija javna rasveta i bolje upravljanje potrošnjom znače manje troškove, ali i kvalitetnije usluge i bolje uslove za građane.

Međutim, energetska tranzicija mora da bude i pravedna i dostupna svima. Zato naš rad mora biti usmeren i na smanjenje energetskog siromaštva i što veće uključivanje socijalno ugroženih građana u programe subvencija za unapređenje energetskih karakteristika njihovih domova. Jednako su važni kontinuirana edukacija građana i podizanje svesti o energetskoj efikasnosti i zaštiti životne sredine. Samo ako omogućimo da koristi od energetske tranzicije osete i oni kojima je podrška najpotrebnija, možemo govoriti o istinski pravednoj energetskoj tranziciji.

Istovremeno, veliki gradovi imaju mogućnost da budu pokretači promena i van svojih administrativnih granica. Kao regionalni centri, oni mogu da okupljaju stručnjake, institucije, privredu i okolne lokalne samouprave i doprinesu tome da se uspešna rešenja šire na veći broj sredina.

Zato verujem da je jedna od najvećih prilika Zapadnog Balkana upravo u tome što možemo da učimo jedni od drugih. Naše lokalne samouprave pripadaju različitim državama, razlikuju se po veličini, kapacitetima i institucionalnom okviru, ali dele veliki broj istih izazova – i mogu da dele rešenja.

Energetska tranzicija će se meriti megavatima, smanjenjem emisija i iznosima investicija. Ali njen uspeh će se na kraju videti u gradovima i opštinama: u manjim računima za energiju, obnovljenim školama i vrtićima, energetski efikasnijim domovima, posebno onih građana kojima je podrška najpotrebnija, efikasnijoj javnoj rasveti i kvalitetnijim uslugama za građane.

Ako su nam izazovi slični, nema razloga da rešenja tražimo svako za sebe.

*Ova oznaka ne prejudicira stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom SB UN 1244/99 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.