Srbija pred izazovom PPWR: Usklađivanje neizbežno, ali sistem još nije spreman

Između evropskih zahteva i domaćih kapaciteta: gde se Srbija trenutno nalazi?

Na radionici Alijanse za cirkularna pakovanja, održanoj krajem 2025. godine, predstavnici industrije, institucija i sektora upravljanja otpadom poslali su jedinstvenu poruku: Srbija će morati da se uskladi sa EU Uredbom o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), ali trenutno ne postoje dovoljno razvijeni preduslovi za to. Treba imati u vidu da se regulatorni okvir dodatno razvija, imajući u vidu da je Evropska komisija krajem marta 2026. godine objavila smernice koje će uticati na dalju primenu i tumačenje pojedinih zahteva PPWR.
Iako je domaća privreda snažno povezana sa tržištem Evropske unije, gde će nova pravila uskoro postati obavezujuća, učesnici su ukazali na niz prepreka koje otežavaju brzu i efikasnu primenu.

Industrija između zahteva i realnosti

Jedan od ključnih izazova biće prilagođavanje dizajna ambalaže, uključujući i ambalažu za hranu i pića, novim pravilima reciklabilnosti. Iako u ovom trenutku još uvek nije propisana jasna metodologija za procenu reciklabilnosti, nedostaje i infrastruktura koja bi takvu ambalažu zaista mogla da obradi. Obavezan procenat reciklata u ambalaži neće biti moguće ispuniti bez sigurnog i sertifikovanog toka sekundarnih sirovina.
Poseban pritisak osećaće domaći izvoznici, imajući u vidu da ambalaža koja ne ispunjava minimalne standarde reciklabilnosti neće moći da se plasira na tržište EU već od 2030. godine, uz dodatno pooštravanje kriterijuma u kasnijim godinama.

Ekonomski instrumenti bez jasnih pravila

Ekomodulacija, kao mehanizam koji treba da podstakne održiviji dizajn ambalaže kroz niže naknade za reciklabilnu ambalažu, prepoznata je kao važan alat. Ipak, bez trenutno jasno definisanih kriterijuma, ali i pouzdanog sistema kontrole i adekvatne infrastrukture za sakupljanje i reciklažu, primena ovog mehanizma u praksi za sada ostaje ograničena.
Za efikasnu primenu ekomodulacije, stoga, neophodno je uključiti sve aktere u lancu vrednosti, uz jačanje nadzora i transparentnosti.

Nedostatak reciklata kao strateški problem

Dodatni izazov predstavlja obaveza uvođenja minimalnog sadržaja recikliranog materijala u ambalaži, posebno plastici. U Srbiji trenutno ne postoje dovoljne količine kvalitetnog reciklata, niti razvijeni sistemi za njegovu kontrolu i sertifikaciju.
Zavisnost od uvoza i globalnih tržišnih kretanja dodatno komplikuje situaciju, dok nedostatak domaćih laboratorijskih kapaciteta usporava usklađivanje sa evropskim standardima.

Sistem produžene odgovornosti zahteva reformu

Postojeći sistem produžene odgovornosti proizvođača ne ispunjava minimalne zahteve koje propisuje PPWR. Problemi su vidljivi u nedovoljnoj pokrivenosti, ograničenoj kontroli i nedostatku infrastrukture, što ukazuje na potrebu za sveobuhvatnom reformom regulatornog i institucionalnog okvira. Dodatno, uvođenje depozitnog sistema, kao obaveze koju propisuje PPWR, predstavlja još efikasniji način za prikupljanje materijala ključnih za cirkularnu ekonomiju.
Bez svega toga, postavljeni ciljevi ostaju teško dostižni u praksi.

Postepena tranzicija kao jedini realan put

Primena PPWR u Srbiji jeste moguća, ali isključivo kroz fazni pristup koji podrazumeva paralelno unapređenje zakonodavstva, infrastrukture, institucionalnih kapaciteta i edukacije svih aktera.
Posebno je naglašena uloga EU fondova kao ključnog mehanizma za finansiranje ove tranzicije, ali i potreba za jasnom strategijom njihovog korišćenja.
Bez koordinisanog delovanja države, privrede i drugih učesnika, rizik je ne samo kašnjenje u usklađivanju, već pre svega gubitak konkurentnosti domaćih proizvođača na evropskom tržištu.

Umesto zaključka

Vreme za pripremu je ograničeno, a zahtevi su uglavnom već poznati. Zato je neophodno da država, privreda i svi učesnici u lancu upravljanja ambalažom hitno započnu koordinisane aktivnosti - od izmena zakonodavstva do ulaganja u infrastrukturu i znanje. Proizvođači ambalaže za hranu i pića okupljeni u Alijansi spremni su da ulože znanje, resurse i operativni kapacitet u izgradnju sistema koji funkcioniše. Samo pravovremenim i zajedničkim delovanjem moguće je obezbediti da Srbija ne zaostane, već da svoju tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji pretvori u razvojnu šansu.