Nelegalni objekti biće legalizovani za 40 godina ako se ne ubrza postupak

Za 15 izdanja Sive knjige, građani, privreda i stručna javnost nominovali su više od 300 predloga za pojednostavljivanje ili eliminisanje suvišne birokratije, od čega su nadležne institucije sprovele gotovo polovinu - 82 u potpunosti, a 73 delimično. Svaka od njih bila je trka za sebe, a ovog puta se na stranicama najnovijeg izdanja našlo 18 novih i 82 unapređene preporuke.

Jubillej Sive knjige podstakao je rekapitulaciju sprovedenih reformi ali i neiskorišćenih šansi, od kojih se za neke čeka više od 10 godina da budu pokrenute i sprovedene. O novim, starim i prioritetnim preporukama Sive knjige i mnogim drugim pitanjima govorili su glavni i odgovorni urednik nedeljenika NIN Milan Ćulibrk i programska direktorka Jelena Bojović u najnovijem NALED-ovom podkastu.

- Još u prvom izdanju Sive knjige radili smo na inicijativi da se formira Jedinstvena služba za prijavu i odjavu radnika, jer ste tada, u to vreme za svakog radnika pojedinačno morali da idete na 10 mesta: u fond za zdravstvo, PIO, poresku upravu, Nacionalnu službu za zapošljavanje... Tom inicijativom smo za ovih desetak godina uštedeli sigurno 100 miliona - objašnjava Bojović na pitanje koja reforma preporučena iz Sive knjige joj je najmilija.

Pored nezanemarljivog broja sprovedenih reformi koje su nikle kao inicijative Sive knjige, veliki broj njih ostao je ili delimično rešen ili u potpunosti nerešen. Jedan od razloga za nesprovođenje preporuka je i manjak motivacije i nedovoljno efikasan rad službenika iz državne I lokalne uprave, saglasili su se gosti podkasta.

- Službenici nemaju motivaciju za rešavanje kompleksnih problema, drugi problem je nedostatak sposobnih ljudi da odrade svoj posao kako treba. Mi sada plaćamo ceh zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, plaćamo ceh nepostojanja platnih razreda gde se očekuje od ljudi koji su plaćeni 50-60 hiljada dinara da vam urade vrhunska zakonska rešenja. Svaki bolji pravnik će pre raditi u privatnom sektoru jer će za mnogo više para raditi mnogo manje važan i težak posao. Kada sve to saberete, vidite zašto je kod nas teško da se stvari izvedu do kraja - zaključuje glavni i odgovorni urednik NIN-a.

Na temu o nezadovoljstvu državnih službenika nadovezala se i Jelena Bojović kada je navodeći od koga kreatori Sive knjige najčešće dobijaju predloge, rekla da su to često i sami zaposleni u upravi koji davanjem predloga pokazuju inicijativu i ukazuju na nedostatke sa kojim se susreću u radu, svesni da neke procedure nisu dovoljno dobre takve kakve jesu.

Pored slabe motivacije, Ćulibrk smatra da je još jedan razlog za spor reformski tempo dugo odlaganje neminovne tranzicije. 

-Mi smo u transu od tranzicije. Da smo pametno ulagali novac u nove kapacitete a ne u dva propala javna preduzeća, mi bismo u narednih 10 godina sigurno imali dodatnih 10-15 milijardi evra prihoda. Podeljeno sa 6 miliona stanovnika, to je 2.000 evra svakome u džep, a ovako svakome iz džepa po 500 evra. Kad bih vam rekao da li da vam dam 2.000 evra ili da vam uzmem 500, svi bi znali šta hoće, samo to treba tako i predstaviti – objasnio je Ćulibrk.

NALED-ovi gosti osvrnuli su se i na slučaj ,,divlje gradnje" koji godinama predstavlja problem Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ali se i posle nekoliko ažuriranih izmena Zakona o planiranju i izgradnji iz 2009. godine, do sada još uvek nije usvojilo adekvantno rešenje za postupak ozakonjenja objekata.  

- Sve više nelegalnih objekata i sve više novih zakona koji to treba da reše... Što se duže produžava ova agonija legalizacije sve je gore jer ljudi više ne veruju u sistem. Ova naša preporuka insistira na optimizaciji i digitalizaciji, jer ako do toga ne dođe, istraživanje koje smo radili 2020. pokazuje da bi trebalo preko 40 godina da se ozakone svi trenutno nelegalni objekti - objašnjava Bojović.

Dok svedočimo žestokoj urbanizaciji i nekontrolisanom bujanju zgrada sa svih strana, naša zemlja sve više trpi sa ekološkog aspekta. Na stranicama Sive knjige se već godinama čitaju preporuke koje se tiču važnog pitanja unapređenja upravljanja otpatom i otpadnim vodama.

-Pre 4, 5 godina rađene su procene da će nam za usaglašavanje tih poglavlja u ekološkoj politici trebati oko 15 milijardi evra. Ova zemlja nema para za to, a situacija je iz godine u godinu sve gora. Pretpostavljam da je taj ceh sada već oko 20 milijardi. Pitanje je da li ćemo mi ikada skupiti toliko para da se to uredi. A ako upropastimo zemlju, džaba nam sve ostalo – kaže Ćulibrk.

Olakšavajuća okolnost za sprovođenje jedinstvene preporuke jeste usmerenost na određeno ministarstvo. Kako objašnjava programska direktorka NALED-a, najzahtevniji zadatak jeste sprovođenje reforme koja zadire u oblast delovanja nekoliko ministarstava jer to podrazumeva koordinisanost čak i po više hiljada činovnika, nekoliko stotina tela, lokalnih samouprava...

-Kad imamo više od dva ministarstva koja učestvuju u nečemu što treba da rešimo – to sigurno neće biti rešeno. Kod parafiskala u pitanju je svih 17 ministarstva, sve lokalne samouprave i sva javna preduzeća, tako da zapravo imamo preko 5.000 institucija koje treba da učestvuju u reševanju parafiskalnog sistema, prema tome to će zaista biti teško – objašnjava Bojović.

Pozitivne učinke za našu privredu i poljoprivredu imali bi ekonomski pregovori Srbije i Evropske unije, ipak kako konstatuje Ćulibrk, takvu harmonizaciju otežava neznanje naših službenika koji ne umeju da povuku novac iz evropskih fondova a ta bespovratna sredstva bi umnogome pomogla našoj privredi.

I ako bi rešavanju navedenih problema trebalo da se pristupi u što kraćem roku, sagovornici napominju da će izbori koji će se održati za dve godine, odložiti bavljanje ovim preporukama.

-Ova zemlja će biti normalna kad se bude glasalo iz novčanika a ne iz uverenja, ideologije, iz emocija. Mi kad idemo na birališta, mi glasamo iz srca, niko ne turi ruku u džep pa da vidi da l ima više para, manje para pa da nam to bude presudno prilikom odlučivanja. Očigledno da mi glasamo na osnovu obećanja a ne na osnovu realizovanog – poručuje Ćulibrk.