Srbija od januara uvodi nacionalni porez na CO₂: Privreda traži jasna pravila i zaštitu tržišta
Zaštita od nelojalne konkurencije, osnivanje fonda za dekarbonizaciju i verifikacija stvarnih emisija od strane domaćih verifikatora su ključni zahtevi privrede pogođenom CBAM uredbom, poručeno je na panelu "Klimatska i trgovinska politika – da li je region spreman za CBAM" posvećenom uvođenju nacionalnog poreza na emisije CO₂ od 1. januara.
Marko Muhadinović, tehnički direktor fabrike cementa, Holcim Srbija poručio je da su „ljudi i njihove kompetencije ključni za tranziciju“, ističući da je kompanija do sada uložila 150 miliona evra u dekarbonizaciju u Srbiji i da očekuje da domaća regulativa prati evropsku mapu puta.
Muhadinović je naglasio da su ključne mere u cementnoj industriji zamena sirovina i goriva, prelazak na obnovljive izvore energije i jasna regulativa. Posebno je istakao važnost da se deo prihoda od CBAM-a zadrži u zemlji i usmeri u industriju kroz namenski fond: „Ako hoćemo da se takmičimo u Evropi, taj novac mora ostati u sektoru dekarbonizacije.“
Izrazio je i zabrinutost zbog odredbi o verifikatorima, ističući da CBAM propisuje verifikaciju od strane akreditovanih EU tela, dok Nacrt domaćeg zakona predviđa i verifikatore iz zemalja izvoza, što „budi sumnju i može odstupati od EU regulative“.
Direktor kompanije Metalfer Branko Zečević istakao je da je kompanija uložila 120 miliona evra u nove tehnologije i danas ima jedan od najnižih nivoa emisija u Evropi, ali da neće svi moći da pređu na nove tehnologije.
“Određene zemlje koje to ne mogu spuštaju cene i postaju nelojalna konkurencija“, rekao je Zečević, uz poruku da globalna slobodna trgovina „de facto više ne postoji“, jer sve države uvode zaštitu svojih proizvođača.
„Ako je naše tržište jedno od retkih potpuno otvorenih, sve investicije u dekarbonizaciju biće uzaludne ako dozvolimo ulazak proizvoda koji u tranziciju ne ulažu“, poručio je Zečević i dodao da će veliki deo proizvoda iz zemalja koje nisu u CBAM-u tražiti nova, nezaštićena tržišta, među kojima i naše.
Pomoćnica ministra u Ministarstvu energetike Jovana Joksimović istakla je da je Srbija poslednje dve i po godine intenzivno radila sa Evropskom komisijom kako bi domaći mehanizam bio priznat u EU.
„Uspešno smo izdejstvovali da se karbon takse zemalja koje zavise od uglja, kao što je Srbija gde se 60% struje dobija iz uglja, smatraju usklađenim sa EU politikama“, rekla je Joksimović i dodala da je Srbija „najspremnija u regionu“, jer već ima usvojen plan energetske tranzicije i klimatski plan.
Član Fiskalnog saveta Slobodan Minić podsetio je da dve trećine izvoza Srbije ide ka EU, a da je domaća privreda energetski intenzivna, sa dvostruko većim emisijama od evropskog proseka.
„Ukupan makroekonomski efekat neće biti dramatičan, ali će pojedine industrije biti značajno pogođene, pre svega, gvožđe i čelik. Uticaj na cement bi bio ograničen, jer Srbija mali deo proizvodnje izvozi“, rekao je Minić.
Prema njegovim rečima proces donošenja zakona sproveden je uz minimalno uključivanje privrede i civilnog sektora, a Nacrt je dobijen tek u oktobru. Preporučio je da se deo budžeta obavezno rezerviše za dekarbonizacione programe, što je moguće učiniti i bez formiranja posebnog zelenog fonda:
„Kad je porez u pitanju treba težiti jedinstvenosti budžeta, međutim, nije moralo da se stane na mestu gde smo trenutno stali. Zakon se trenutno svodi na političko obećanje, ono što može da se uradi i bez formiranja zelenog fonda koji bi razbijao jedinstvenost budžeta jeste uvođenje odredbe da se za određene programe dekarbonizacije neće planirati manji iznos od onog koji se očekuje od naplate ova dva poreza”, zaključio je Minić.
Panel "Klimatska i trgovinska politika – da li je region spreman za CBAM" održan je u okviru konferencije Core days 2025, koju je organizovao NALED, uz podršku Švedske Vlade i u saradnji sa Partnerstvom za konkurentan region, Konferencija je okupila više od 300 učesnika - predstavnika vlada, opština, privrede i civilnog sektora iz regiona i EU, sa ciljem razmene iskustava i dobrih praksi primene ESG standarda, sa fokusom na prava radnika, rodnu ravnopravnost, socijalne javne nabavke, socijalno preduzetništvo i jačanje održivosti u lancima snabdevanja.
