Startapi bi mogli lakše do finansiranja uz jasnija pravila za digitalnu imovinu

Digitalna imovina otvara prostor za nove modele finansiranja startapa, ali da bi taj potencijal bio iskorišćen, potrebna su jasnija regulatorna pravila. Izmene zakona mogle bi da omoguće startapima u Srbiji lakši pristup kapitalu, a privredi i građanima predvidivije uslove za ulaganje u inovativne kompanije. 

To potvrđuje šest preporuka trećeg izdanja Sive knjige inovacija NALED-a, publikacije izrađene u okviru StarTech projekta, koje se odnose na pitanja digitalne imovine, odnosno koje nude konkretna rešenja za unapređenje poreskog tretmana i dokumentovanje priznatih troškova, jasnija pravila za digitalne tokene, decentralizovane finansije i nove modele finansiranja. 

Jedna od ključnih preporuka odnosi se na unapređenje poreskog tretmana digitalne imovine tako što se zamena jedne digitalne imovine za drugu ne bi oporezivala, već bi se porez plaćao prilikom zamene za novac, poput dinara ili deviza. Na taj način bi se poreska obaveza vezala za trenutak kada korisnik zaista ostvari dobitak u novcu. 

Miloš Praštalo, osnivač i izvršni direktor preduzeća MNP Advisory & Accounting i član predsedništva Saveta za male biznise NALED-a, pojašnjava da se poreski tretman digitalne imovine može unaprediti i kroz skraćivanje roka za ostvarivanje poreskog izuzeća kod kapitalnog dobitka nastalog njenim otuđenjem. Umesto sadašnjeg perioda od deset godina, predlaže se da se rok svede na najviše dve godine, po ugledu na zakonsko rešenje u Hrvatskoj i nekim drugim zemljama EU. Kako navodi, digitalna imovina po svojoj prirodi ne treba da bude izjednačena sa nekretninama ili akcijama, za koje je predviđeno izuzeće od oporezivanja prenosa nakon deset godina. 

- Cilj preporuka je da se pojednostave procedure, smanji pravna nesigurnost i poreski sistem prilagodi novim oblicima ulaganja i poslovanja, kako bi se ubrzao protok kapitala. Time bi bila unapređena globalna konkurentnost srpskog startap ekosistema i smanjili podsticaji da kompanije, nakon što dostignu određeni nivo razvoja, poslovanje izmeste iz Srbije - navodi Praštalo. 

Preporuka je i da se propiše oslobađanje od poreza na kapitalnu dobit kada se sredstva ostvarena otuđenjem digitalne imovine ulože u osnovni kapital domaćeg privrednog društva ili investicionog fonda, kao i da se omogući da se deo nagrada i bonusa zaposlenima prenose u digitalnoj imovini. 

- Ovakav način prenosa digitalne imovine bio bi moguć samo uz prethodnu saglasnost zaposlenog, pri čemu se u digitalnoj imovini ne bi se „isplaćivala“ celokupna mesečna zarada, već samo deo zarade ili bonus – objašnjava Praštalo. 

Poslovanje sa digitalnom imovinom dodatno bi bilo olakšano omogućavanjem elektronskog podnošenja obrasca PPDG-3R za ostvarene prihode od digitalne imovine putem portala ePorezi. Time bi se pojednostavilo podnošenje poreske prijave za fizička lica, smanjile nedoumice u praksi i obezbedio jasniji uvid u promet digitalne imovine. Radi ujednačavanja postupanja poreskih organa, preporučuje se i priprema posebnog uputstva, kao i sprovođenje ciljanih obuka za poreske inspektore.  

U narednom periodu biće važno da se rad na unapređenju Zakona o digitalnoj imovini poveže sa izmenama poreskih i drugih propisa, kako bi digitalna imovina mogla da postane jedan od uređenih izvora finansiranja inovativnih preduzeća. Prema istraživanju Evropske centralne banke o platnim navikama potrošača u evrozoni, udeo građana koji poseduju digitalnu imovinu porastao je sa 4% u 2022. na 9% u 2024. godini, što pokazuje da digitalna imovina sve više postaje deo finansijskog ponašanja građana i investitora.  

- Ukoliko država prepozna potencijal ove oblasti i obezbedi odgovarajuće poreske podsticaje i fleksibilniji regulatorni okvir, Srbija može da zadobije vodeću ulogu u regionu i postane centar za razvoj inovativnih proizvoda i kompanija – zaključuje Praštalo.