Srbija od januara uvodi nacionalnu taksu na CO₂: Privreda traži jasna pravila i zaštitu tržišta
Zaštita od nelojalne konkurencije, osnivanje fonda za dekarbonizaciju i verifikacija stvarnih emisija od strane domaćih verifikatora su ključni zahtevi privrede pogođenom CBAM uredbom, poručeno je na panelu posvećenom najavljenom uvođenju nacionalne takse na emisije CO₂ od 1. januara.
Marko Muhadinović, tehnički direktor fabrike cementa, Holcim Srbija poručio je da su „ljudi i njihove kompetencije ključni za tranziciju“, ističući da je kompanija do sada uložila 150 miliona evra u dekarbonizaciju u Srbiji i da očekuje da domaća regulativa prati evropsku mapu puta.
Muhadinović je naglasio da su ključne mere u cementnoj industriji zamena sirovina i goriva, prelazak na obnovljive izvore energije i jasna regulativa. Posebno je istakao važnost da se deo prihoda od CBAM-a zadrži u zemlji i usmeri u industriju kroz namenski fond:
„Ako hoćemo da se takmičimo u Evropi, taj novac mora ostati u sektoru dekarbonizacije.“
Izrazio je i zabrinutost zbog odredbi o verifikatorima, ističući da CBAM propisuje verifikaciju od strane akreditovanih EU tela, dok nacrt domaćeg zakona predviđa i verifikatore iz zemalja izvoza, što „budi sumnju i može odstupati od EU regulative“.
Direktor kompanije Metalfer Branko Zečević istakao je da je kompanija uložila 120 miliona evra u nove tehnologije i danas ima jedan od najnižih nivoa emisija u Evropi, ali da neće svi moći da pređu na nove tehnologije.
“Određene zemlje koje to ne mogu spuštaju cene i postaju nelojalna konkurencija“, rekao je Zečević, uz poruku da globalna slobodna trgovina „de facto više ne postoji“ jer sve države uvode zaštitu svojih proizvođača.
„Ako je naše tržište jedno od retkih potpuno otvorenih, sve investicije u dekarbonizaciju biće uzaludne ako dozvolimo ulazak proizvoda koji u tranziciju ne ulažu“, poručio je Zečević i dodao da će veliki deo proizvoda iz zemalja koje nisu u CBAM-u tražiti nova, nezaštićena tržišta, među kojima i naše.
Pomoćnica ministra u Ministarstvu energetike Jovana Joksimović istakla je da je Srbija poslednje dve i po godine intenzivno radila sa Evropskom komisijom kako bi domaći mehanizam bio priznat u EU.
„Uspešno smo izdejstvovali da se karbon takse zemalja koje zavise od uglja, kao što je Srbija sa 60% struje iz uglja, smatraju usklađenim sa EU politikama“, rekla je ona.
Prema njenim rečima, Srbija je „najspremnija u regionu“ jer već ima usvojen plan energetske tranzicije i klimatski plan.
Član Fiskalnog saveta Slobodan Minić predstavio je nalaze studije koja procenjuje efekte novog sistema na privredu. Podsetio je da dve trećine izvoza Srbije ide ka EU, a da je domaća privreda energetski intenzivna, sa dvostruko većim emisijama od evropskog proseka.
„Ukupan makroekonomski efekat neće biti dramatičan, ali će pojedine industrije biti značajno pogođene, pre svega gvožđe i čelik“, rekao je Minić. Uticaj na cement bi bio ograničen jer Srbija mali deo proizvodnje izvozi.
Prema njegovim rečima proces donošenja zakona sproveden je uz minimalno uključivanje privrede i civilnog sektora, a Nacrt je dobijen tek u oktobru.
„Zakon izgleda kao početni korak, ali nemamo putokaz kako će se dalje menjati.“
Preporučio je da se deo budžeta obavezno rezerviše za dekarbonizacione programe i bez formiranja posebnog zelenog fonda:
„Kad je porez u pitanju treba težiti jedinstvenosti budžeta, međutim nije moralo da se stane na mestu gde smo trenutno stali. Zakon se trenutno svodi na političko obećanje, ono što može da se uradi i bez formiranja zelenog fonda koji bi razbijao jedinstvenost budžeta jeste uvođenje odredbe da se za određene programe dekarbonizacije neće planirati manji iznos od onog koji se očekuje od naplate ova dva poreza”, zaključio je Minić.
